Od 4. do 7. decembra, na Beogradskom sajmu u hali 2, okupili su se svi ljubitelji tradicionalne hrane i pića. Održan je 19. Sajam etno hrane i pića, manifestacija posvećena domaćim specijalitetima i autentičnim ukusima Srbije i regiona.
Na događaju se predstavilo više od 300 proizvođača tradicionalnih prehrambenih proizvoda.
Pokrovitelji manifestacije su Ministarstvo poljorivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grad Beograd. Podršku u organizaciji pružili su Privredna komora Srbije i Zadružni savez Srbije.
.Učestvovovali su proizvođači iz brojnih gradova, među kojima su Beograd, Požarevac, Valjevo, Leskovac, Užice, Kragujevac, Subotica, Pančevo, Niš, Bogatić i mnogi drugi.
„Najpre želim da čestitam na 130 godina zadrugarstva, uspešnog rada i kontinuiteta. To je tradicija koju retko koja institucija može da predstavi, a posebno je značajno što se jubilej međunarodnog zadrugarstva obeležava širom sveta, istako je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije i dodao:
„Danas svi polažu nadu u partnerski pristup. Ne bih se preterano vraćao u istoriju – dovoljno je reći da su osnivači pre 130 godina postavili temelje ogromne tradicije. Važno je da, pored prošlosti, gledamo sadašnjost i budućnost, jer je sadašnjost ključna. Trenutno se nalazimo na manifestaciji posvećenoj Etno hrani i piću, koju Zadružni savez Srbije suorganizuje. Uspeh dolazi kada postoji zajednički interes i kada više faktora sarađuje u istom pravcu. To stvara sinergiju i mogućnost za sistemska rešenja.
„Posebno bih izdvojio novoformirane zadruge. Kada se proizvođači udruže – što je najvažniji korak – mi kao savez pružamo podršku u izradi dokumentacije, programa rada, povezivanju sa stručnim institucijama i tržištem. Naš rad uključuje saradnju sa stručnim savetima Ministarstva poljoprivrede, lokalnim samoupravama i stručnjacima sa terena, ističe Mihailović.
„Kada se svi okupimo oko iste ideje – formiranja i jačanja zadruga – mali i srednji poljoprivrednici mogu zajednički da organizuju preradu, skladištenje i plasman proizvoda. Tako dolazimo do finalnog, kvalitetnog, sertifikovanog proizvoda koji je upakovan, tržišno oblikovan i pripremljen za izvoz. To je ključ uspeha
Po njegovim rečima većina zadruga još uvek je u oblasti primarne proizvodnje i na sajmu uspostavlja kontakte, poslovnu saradnju i razmenu iskustava. Međutim, kvalitet proizvoda nikada nije bio upitan — Srbija je bogata zemlja sa izuzetnim poljoprivrednim potencijalom. Ono što moramo unaprediti jeste pakovanje, standardizacija i vidljivost proizvoda.
U lancu proizvodnje — od primarnih proizvođača do izvoznika — svaki segment mora da funkcioniše. Kada dođe do prekida, javljaju se problemi. Srećom, udruživanje ponovo zauzima svoje mesto.
Ove godine prvi put prisustvovali su studenti Poljoprivrednog fakulteta, posebno oni koji izučavaju zadrugarstvo. Održane su radionice i istraživanja sa njima i njihovim profesorima. To je po njegovim rečima dragoceno, jer mladi predstavljaju budućnost — a sada imaju priliku da slušaju i uče direktno od iskustvenih zadrugara.
Zadrugari, kao i njihove organizacije, poslednjih godina suočavaju se sa brojnim izazovima: klimatskim promenama, ekonomskim okolnostima, tržišnim oscilacijama, pa i političkim faktorima. Zato je potrebno formirati modele podrške — povoljne kredite prilagođene ciklusu proizvodnje, razvojne fondove i institucionalnu pomoć.
Dodeljene su i zahvalnice uspešnim proizvođačima sa štanda Zadružnog saveza.
Zaključak je jednostavan: zajedništvo, znanje i ekonomski interes su temelj uspeha. Kada proizvođači prepoznaju korist udruživanja, otvaraju se ogromne mogućnosti za razvoj.