Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić predstavio je na 24. sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije Informaciju o radu Ministarstva za period od 1. jula do 30. septembra 2025. godine.
U izlaganju pred narodnim poslanicima, članovima Odbora, ministar je istakao da je izveštajni period obeležen brojnim izazovima na terenu, ali i kontinuiranim i odgovornim radom Ministarstva na očuvanju stabilnosti poljoprivredne proizvodnje, bezbednosti hrane, zaštiti interesa proizvođača i sprovođenju sistemskih mera od značaja za dugoročni razvoj agrarnog sektora.
Ministar je podsetio da je već početkom jula započeto podnošenje zahteva za premiju za mleko za drugi kvartal, čime je obezbeđen kontinuitet podrške mlekarskom sektoru i očuvanje likvidnosti proizvođača u uslovima povećanih troškova i tržišnih nestabilnosti. U izveštajnom periodu održano je i više sastanaka sa predstavnicima udruženja proizvođača mleka, pri čemu su razmatrani ključni izazovi u ovom sektoru i načini za njihovo prevazilaženje. Glamočić je i ovom prilikom ponovio da Srbija daje najveće podsticaje za mlekarski sektor u celom svetu, te da je, zahvaljujući merama podrške Ministarstva, proizvodnja mleka povećana za više od 5 odsto u odnosu na prošlu godinu.
U oblasti bezbednosti hrane i zaštite potrošača, ministar je naglasio značaj uvođenja mera za jasnije i nedvosmisleno deklarisanje mlečnih proizvoda koji sadrže palmino i druga biljna ulja i masti, što je, prema rečima samih proizvođača mleka, dalo ozbiljne rezultate. Najavio je i da će od 1. januara naredne godine takvi proizvodi morati da imaju posebno, originalno pakovanje, u cilju što jasnijeg informisanja građana o proizvodima koje kupuju i konzumiraju, kao i nastavak strogog inspekcijskog nadzora, što je naišlo na odobravanje i podršku članova Odbora. Kvalitet i bezbednost hrane ostaju apsolutni prioritet Ministarstva, poručio je Glamočić.
Tokom trećeg kvartala, kako je ministar rekao, nastavljeno je ulaganje u modernizaciju poljoprivrednih gazdinstava kroz IPARD program, kao i kroz realizaciju subvencionisanih kredita za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Takođe, potpisani su ugovori sa proizvođačima koji su dobili sredstva za investicije u poljoprivredi u okviru Programa konkurentne poljoprivrede Srbije (SCAP).
Istovremeno, službe Ministarstva intenzivno su radile na obradi zahteva za podsticaje, isplati subvencija i realizaciji mera podrške, što je dovelo do toga da je sa svega 14 odsto, kolika je bila realizacija podsticaja na početku mandata, taj procenat povećan na 98 odsto u ovom trenutku. Glamočić je najavio i da će svi preostali pojedinačni slučajevi dugovanja biti isplaćeni već početkom naredne godine, kao i da će do kraja 2025. godine biti objavljen kalendar javnih poziva, kako bi poljoprivredni proizvođači blagovremeno raspolagali informacijama i mogli da planiraju proizvodnju i investicije u skladu sa merama podrške države.
Ministar je posebno istakao i to da je država pravovremeno reagovala u cilju očuvanja stabilnosti tržišta žitarica i zaštite interesa ratara, donošenjem zaključka Vlade Republike Srbije o otkupu pšenice roda 2025. godine. Država je hitno reagovala i u vanrednim situacijama izazvanim požarima, kada je Ministarstvo bilo prisutno na terenu i obezbedilo konkretnu pomoć oštećenim poljoprivrednim gazdinstvima.
Glamočić je ukazao i na značaj stalnog i otvorenog dijaloga sa poljoprivrednicima i udruženjima, koji vode ne samo ministar, već i državni sekretari, kako u instituciji, tako i neposredno na terenu. To je, prema njegovim rečima, omogućilo da se izazovi sagledaju na licu mesta i da se mere podrške prilagode stvarnim uslovima proizvodnje. Kako je naveo, takav pristup predstavlja direktnu potvrdu da Ministarstvo svoju ulogu vidi u aktivnom prisustvu na terenu, praćenju efekata mera i intenzivnoj komunikaciji sa proizvođačima i prerađivačima.
Naročito je izdvojio razgovor koje je imao sa direktorima poljoprivrednih škola u Srbiji o položaju i budućnosti ovih obrazovnih institucija. Ministar je ponovio da je potreban veći stepen inicijative i lične odgovornosti rukovodstava škola i istakao da održivost sistema obrazovanja u oblasti poljoprivrede podrazumeva aktivniju ulogu samih škola u privlačenju učenika, a da će država obezbediti posebne programe podrške tamo gde postoji perspektiva za dalji razvoj.
U periodu od 1. jula do 30. septembra ostvarene su i značajne aktivnosti i inicijative u oblasti međunarodne saradnje, kroz bilateralne sastanke sa predstavnicima stranih država, ambasada i međunarodnih organizacija, ali i kroz zvanične posete ministra i predstavnika Ministarstva stranim država. Glamočić je, između ostalog, podsetio da je Srbija bila zemlja partner na Međunarodnom sajmu poljoprivrede i hrane „AGRA 2025“ u Sloveniji, kao i na Međunarodnom sajmu poljoprivrede „INTERAGRO“ u Bijeljini, što je predstavljalo snažan signal jačanja regionalne i internacionalne saradnje. Ministar je kao posebno značajnu aktivnost izdvojio i učešće na jednom od najvećih svetskih sajmova za investicije „CIFIT 2025“ u Sjamenu, Narodna Republika Kina, gde je predvodio delegaciju Republike Srbije i predstavljao investicione potencijale naše zemlje. Jednako važne su i institucionalne posete i sastanci koji su organizovani sa predstavnicima kineskih kompanija i Generalne uprave carina u Sjamenu, čiji je cilj i rezultat jačanje međunarodne saradnje, otvaranje novih tržišta i podrška izvozu srpskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Govoreći o radu Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, ministar Glamočić je naveo da je Odbor tradicionalno bio mesto na kojem su donošene ključne odluke od značaja za razvoj poljoprivrede, često i uz visok stepen saglasnosti. On je ukazao na profesionalan odnos predsednika Odbora Marijana Rističevića i značaj konstruktivne rasprave, ukazujući na to da različita mišljenja i kritike predstavljaju važan deo procesa donošenja kvalitetnih odluka. Glamočić je poručio da ostaje otvoren za dijalog i zajednički rad sa članovima Odbora, sa ciljem da se kroz saradnju dođe do najboljih rešenja za poljoprivredu. Istovremeno, ukazao je da nije u potpunosti zadovoljan radom pojedinih postavljenih lica u Ministarstvu, ali je naglasio da se ti izazovi već sistemski rešavaju, u cilju unapređenja efikasnosti i odgovornosti u radu institucije.
Nakon što je predstavio i rezultate brojnih drugih aktivnosti koje su realizovane ne samo u oblasti poljoprivrede, već i šumarstva i vodoprivrede, Glamočić je transparentno, iznoseći konkretne činjenice, odgovarao na sva pitanja narodnih poslanika, među kojima su predsednik Odbora Marijan Rističević i članovi Dejan Bulatović, Miroslav Aleksić i Slobodan Ilić.
Posebna polemika povela se oko uvoza i izvoza sirovog mleka i mlečnih proizvoda. Poslanik Ilić izneo je podatke Udruženja „Naše mleko“, prema kojima je u prvih deset meseci ove godine uvezeno 33 hiljade tona mleka i mlečnih proivzoda. Glamočić je demantovao te podatke, istakavši da je zapravo uvoz veći i iznosi 37 hiljada tona, ali je zato izvezeno 48 hiljada tona. On je postavio pitanje zašto se takvi podaci ne iznose, već se manipuliše informacijama i obmanjuje javnost.
Takođe, ministar je apelovao na sve javne i političke ličnosti da se uzdrže od širenja dezinformacija o kvalitetu i bezbednosti hrane. Kao primer je naveo rezultate analiza kvaliteta meda koje je objavila laboratorija „Ana Lab“, a u kojima je navedeno da se na tržištu nalaze falsifikati meda. Međutim, isti uzorci meda upućeni su i na superanalizu u renomiranu laboratoriju „Imprint Analytics“ u Austriji, gde je nedvosmisleno utvrđeno da nije reč o falsifikovanom medu, čime su prethodno iznete tvrdnje osporene kao netačne. Ministar je podsetio i na to da laboratorija „Ana Lab“ nije ovlašćena od strane Ministarstva za kontrolu kvaliteta mleka, ali su u javnosti, usled pogrešnog tumačenja i prenošenja informacija, iznete tvrdnje da je 90 odsto mleka u Srbiji neispravno, što je imalo direktan negativan uticaj na tržište i dovelo do pada potrošnje mleka za oko 20 odsto. U tom smislu, Glamočić je poručio da je neophodno raditi na istinitom i odgovornom informisanju javnosti, posebno kada je reč o bezbednosti hrane, kako građani ne bi bili prevareni.
U zaključku, ministar je istakao da je Ministarstvo u izveštajnom periodu delovalo odgovorno, sistemski i kontinuirano, te da nije reagovalo samo u kriznim situacijama, već je istovremeno gradilo institucionalne i finansijske mehanizme koji treba da obezbede stabilnost sektora, predvidivost agrarne politike i dugoročni razvoj poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
„Poljoprivreda nije sektor u kojem se rezultati postižu preko noći, ali jeste sektor u kojem se jasno vidi da država, na čelu sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, stoji uz svoje proizvođače. Naš zadatak je da budemo prisutni, odgovorni i dosledni, da štitimo interese domaćih poljoprivrednika i potrošača i da gradimo sistem koji će biti otporan na krize i okrenut budućnosti“, poručio je ministar Glamočić.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ostaje otvoreno za konstruktivan dijalog sa Narodnom skupštinom, Odborom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i svim relevantnim akterima, sa jasnim opredeljenjem da se poljoprivreda Republike Srbije razvija kao strateški resurs od nacionalnog značaja.