Nekada je bila privilegija bogatih, a danas postoji oko 200 vrsta malina, među kojima su najvažnije: evropska malina, crvena malina i crna malina.
Za uzgoj malina u plastenicima, od navećeg značaja je temperatura. Izbojci izmrzavaju na -18 °C do -26 °C, a koren na temperaturi od -12 °C do -14 °C. Ako zemlja nije dovoljno vlažna prinosi će biti smanjeni, plod se smežura i suši, i biljka neće davati nove izbojke. Obezbedite zato propusno, rastresito, slabo kiselo zemljište (pH oko 6) , bogato humusom i severnu ekspoziciju. Zaštita korena od vlage podrazumeva da podzemna voda ne sme biti bliža površini od 0,90 do 1 metar.
Plastenička proizvodnja ovog voća nov je način da malinari izvuku maksimum od plodova kojih je zbog klimatskih promena i starosti sadnog materijala sve manje, piše agencija Rina i ističe da cena kasnih sorti u maloprodaji dostiže čak i 2.000 do 2.500 dinara po kilogramu, dok otkupna varira tokom sezone, prenosi Politika.
– Kao nova alternativa za budućnost, malina u plastenicima je veoma značajna. Plastenička malina rađa dva puta godišnje – prva berba krajem maja i početkom juna traje do kraja avgusta, druga počinje početkom septembra i traje sve do decembra. Napolju je sneg i minus, a u plasteniku imamo malinu. Holandska sorta „sky” je veoma zahvalna – dobra struktura, izdržljivost, odlična za transport. Francuzi žele „vilamet”,
Za plasteničku proizvodnju potrebna su veća ulaganja, Po mišljenju stručnjaka bilo bi dobro da malinari imaju podršku podršku države i ministarstva kako bi se proizvođači motivisali da pređu sa tradicionalnog modela na zaštićenu proizvodnju.
Stručnjak za voćarstvo dr Aleksandar Leposavić kaže da je plastenička proizvodnja malina dobra stvar, ali da je za ovakvu proizvodnju potrebno daleko više znanja nego kod proizvodnje na otvorenom polju.
U slobodnoj prodaji na tržištu, posebno na društvenim mrežama u grupama koje okupljaju voćare, prodaju se već godinama i sadnice malina koje rađaju do kasno u jesen na otvorenom, jer u svetu raste tražnja za malinom u svim periodima godine.
U poslednje vreme, bar prema komentarima proizvođača, u malinjacima je dosta rasprostranjena sorta „heritidž”. Leposavić u svojoj monografiji „Savremena proizvodnja maline” navodi da ona pripada grupi najzastupljenijih dvorodnih sorti u svetu. Prvi rod donosi kasno – početkom jula, a drugi u toku septembra i oktobra. Godinama su takođe prisutne i „polana” ali i „polka”, popularna poljska sorta, koja se brzo raširila u proizvodnim zasadima u toj zemlji, ali i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Ukrajini…Kako napominje autor, veći proizvođači ovu, ali i druge dvorodne sorte maline gaje samo za proizvodnju drugog, takozvanog jesenjeg roda i to iz dva razloga.
Kod dvorodnih sorti se dešava da zbog vremenskih prilika veliki procenat drugog roda ostaje neobran. Takođe, ističe da berba letnjeg roda pada u vreme jednorodnih sorti i drugih letnjih radova.
Kao što je poznato, sorta „vilamet”, čiji plodovi sazrevaju polovinom juna, najzastupljenija je u srpskim malinogorjima (više od 90 odsto) i daje malinu vrhunskog kvaliteta po kojem je Srbija davno prepoznata.
Zbog brojnosti zasada uoči njene berbe, koja se uglavnom proteže do kraja jula, vodi se svake godine bitka oko otkupne cene ovog voća. Mnogi strani kupci upravo insistiraju na toj sorti i već prave planove za narednu godinu.
Kako Leposavić kaže za „Politiku” , Francuzi su posebno spremni na dugoročnu saradnju i traže veći broj kooperanata, ali postoji samo jedan uslov –da za njihove potrebe gaje prvenstveno „vilamet” ili „miker”. Druge sorte koje su, u nedostatku dobrog sadnog materijala, poslednjih godina širene u našim malinogorjima ih ne zanimaju jer nisu po ukusu njihovih potrošača. Zato bi, kaže, trebalo obratiti pažnju na održavanje kvaliteta i uvozne maline iz Ukrajine, Kine, Kirgizije i drugih zemalja koje se prerađuju i prodaju kao naše, a strani kupci to ne žele.
Kaže i da je kondiciono stanja u zasadima loše i da će to uticati i na cenu u sledećoj godini koja će biti stimulativna za proizvođače, ali je pitanje kako će otkupljivači i izvoznici odreagovati na takvo stanje na tržištu.
