Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Nikolu, jednu od najrasprostranjenijih krsnih slava u Srbiji. Ovaj praznik, koji se slavi 19. decembra po gregorijanskom, odnosno 6. decembra po julijanskom kalendaru, posvećen je svecu koji u narodu važi za zaštitnika dece, putnika, siromašnih i svih koji su u nevolji.
Sveti Nikola bio je episkop Mire u Likiji u 4. veku i upamćen je po svojoj dobroti, milosrđu i pravednosti. Predanja govore da je pomagao siromašnima i nevoljnima, zbog čega je i danas jedan od najpoštovanijih svetaca u pravoslavnom svetu.
Nikoljdan je uvek posna slava, jer pada u vreme Božićnog posta. U domovima vernika priprema se posna trpeza, a centralno mesto zauzimaju slavski kolač, žito i upaljena sveća, kao simboli vere, života i sećanja na pretke. Slava je prilika da se porodica okupi, ali i da se vrata doma otvore za goste, prijatelje i komšije.Zbog velikog broja porodica koje slave Svetog Nikolu, u narodu je uvrežena izreka da „pola Srbije slavi, a pola ide u goste“. Upravo ta masovnost čini Nikoljdan jedinstvenim praznikom, koji prevazilazi verski okvir i postaje simbol zajedništva, gostoprimstva i tradicije.
U vremenu ubrzanog života, Nikoljdan podseća na vrednosti solidarnosti, pomoći bližnjem i očuvanja porodičnih običaja, koje su duboko ukorenjene u srpskom društvu.
