Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić izjavio je danas da je cilj Ministarstva za 2026. godinu obezbeđivanje prehrambenog suvereniteta Srbije, sa fokusom na tri konkretna prioriteta – potpunu predvidivost isplata, uvođenje reda u trošenju dodeljenih sredstava i strateško podsticanje grana poljoprivrede koje imaju intenzivniju proizvodnju.
Glamočić je u intervjuu za Tanjug rekao da je kroz budžet za 2026. godinu za poljoprivredu opredeljeno 147,5 milijardi dinara i dodao da će država i ove godine izdvajati značajna sredstva za poljoprivrednike, ali da će istovremeno insistirati na strogoj kontroli trošenja budžetskog novca.
„Cilj nam je da obezbedimo prehrambeni suverenitet Srbije, da imamo dovoljno namirnica za građane i da unapredimo i ojačamo našu poljoprivredu. Želimo da uspostavimo potpunu predvidivost tako što ćemo već na samom početku godine objaviti kalendar javnih poziva. Poljoprivrednici će tačno znati u kom mesecu ide koji podsticaj i kada će biti raspisani konkursi, kako bi mogli na vreme da planiraju svoje investicije“, naveo je Glamočić.
On je istakao da će već tokom prvog meseca 2026. godine početi isplate po javnim pozivima za one koji su zahteve podneli u novembru i decembru prošle godine.
„Isplatićemo sredstva za opremu, mehanizaciju, treći kvartal premija za mleko jednom delu proizvođača koji nisu dobili premije, kao i sredstva za osiguranje. To će biti realizovano u januaru. Kada je reč o biljnoj proizvodnji, gde je važno da sredstva stignu pre setve, isplate će početi već tokom javnog poziva koji planiramo u februaru. Deo poljoprivrednika dobiće novac u februaru, a većina u martu“, kazao je ministar.
On je naglasio da će isplate biti znatno ranije nego prethodnih godina, kao i da će subvencionisani krediti, koji će biti raspisani odmah na početku godine, biti dostupni u dva navrata – pred prolećnu i jesenju setvu.
„Država subvencioniše kamate na te kredite. Na primer, za nabavku mineralnih đubriva kamata je nula. To znači da poljoprivrednik može da dobije kredit na tri godine sa nultom kamatom, što praktično ne postoji nigde na tržištu. Naš cilj je da se mi prilagodimo poljoprivredi, a ne da se poljoprivreda prilagođava našim javnim pozivima“, istakao je Glamočić.
Ministar je pojasnio da će korisnici podsticaja morati da pravdaju sve direktne podsticaje, bilo da je reč o biljnoj ili stočarskoj proizvodnji. Prema njegovim rečima, uprkos manjim izmenama u budžetu Ministarstva, sredstva namenjena direktno poljoprivrednim proizvođačima nisu umanjena.
„Došlo je do manjeg smanjenja, ali ne na polju podsticaja, već u okviru određenih troškova samog Ministarstva. Poljoprivredni proizvođači imaće na raspolaganju ista sredstva kao i prethodne godine, a to je maksimalan budžet“, naglasio je Glamočić.
On je naveo da poljoprivredni budžet trenutno iznosi 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije i dodao da država ulaže dvostruko više nego što taj sektor trenutno donosi u bruto dodatoj vrednosti.
„Poljoprivreda danas učestvuje sa 3,6 odsto u bruto dodatoj vrednosti. Često se i dalje pominje cifra od 10 odsto, ali to je bilo pre desetak godina. Apsolutna vrednost poljoprivrede nije opala, naprotiv – ona je porasla“, rekao je ministar.
On je istakao da će Srbija biti još razvijenija zemlja onog trenutka kada učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti bude između jedan i dva odsto, naglasivši da će poljoprivreda stalno rasti jer je ključna za prehrambenu sigurnost države.
„Od ukupnih podsticaja koje država Srbija izdvaja, čak 54 odsto ide poljoprivredi. To je najveći iznos podsticajnih sredstava u okviru celokupnog budžeta Republike Srbije“, naglasio je Glamočić.
Na pitanje o podršci investicijama u poljoprivredi i podsticajima za cvećarstvo, povrtarstvo i voćarstvo, ministar je naveo da je iz budžeta za te namene opredeljeno 12,8 milijardi dinara, što je dvostruko više sredstava za ruralni razvoj u odnosu na prethodnu godinu.
„To podrazumeva investicije u novu opremu i mehanizaciju, izgradnju novih objekata i unapređenje života u selima“, istakao je ministar.
