Budžet za 2026. godinu donet je na nivou prethodne godine, ali sa značajnim pomakom u strukturi i prioritetima – posebno u delu namenjenom razvoju sela. Kako je istaknuto u obraćanju, ukupno raspoloživa sredstva, zajedno sa refakcijom iznose 147,5 milijardi dinara, a jedna od ključnih poruka jeste da je budžet ove godine povećan i usmeren na direktno jačanje poljoprivrednih domaćinstava.
„Koliko milijardi imamo na raspolaganju i kako ćemo ih raspodeliti?
Kao što možete da vidite, ukupno imamo 147,5 milijardi“, poručeno je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, gostujući u emisiji “ Znanje imanje”, uz ocenu da su ulaganja u ovu oblast važna ne samo zbog lokalnih potreba već i zbog šire ekonomske situacije i globalnih pritisaka.
Najveća promena odnosi se na program razvoja sela, gde su sredstva udvostručena. Dok je prethodnih godina na raspolaganju bilo oko šest milijardi dinara, u 2026. godini planirano je čak 12,6 milijardi.
„Kod nas se kaže ruralni razvoj, ali mi se ta reč ne dopada. Reč ‘selo’ je mnogo lepša i primerenija za Srbiju“, poručeno je, uz isticanje da su ciljna ulaganja usmerena ka ljudima i njihovoj mogućnosti da ostanu i rade u svojim zajednicama.
Sredstva će, kako je navedeno, biti usmerena na kupovinu nove opreme, izgradnju objekata i modernizaciju proizvodnje, kako bi domaćinstva bila konkurentna i u odnosu na region i na tržište Evropske unije.
Ipak, istaknuto je da budžet za razvoj sela, ma koliko povećan, nikada nije dovoljan u odnosu na potrebe.
Gostovanjem je naglašeno i da su subvencije dodatno povećane, posebno u stočarstvu. Prema njegovim rečima, Srbija u pojedinim segmentima ima subvencije koje su među najvišima na svetu.
„Još niko nije demantovao te podatke i uveren sam da su tačni“, navedeno je, uz poruku da država želi da zadrži ljude na selu, jer se i pored mera podrške – iseljavanje nastavlja.
Srbija, kao malo tržište, trpi posledice globalnih ekonomskih poremećaja, posebno onih koji potiču iz Evrope i svetskih trgovinskih odnosa. Kao ključni spoljašnji faktori navedeni su rat u Ukrajini, poremećaji u Evropi, kao i trgovinski ratovi između EU, SAD i Kine, uz uzajamno uvođenje carina.
Posebno je pomenuto da je krajem prethodne godine kriza zahvatila prehrambeni sektor – prvo u Evropi, a potom i u Srbiji. Istaknuto je da su tada vođeni višesatni sastanci sa proizvođačima i sindikatima, ali da je najveća vrednost bila u jedinstvenom nastupu.
Zakon o ograničenju marži već usvojen, slede stroža pravila protiv nepoštenih praksi
Kao jedan od ključnih poteza u odgovoru na krizu, usvojen je Zakon o ograničenju marži, a trenutno je u pripremi i zakon o nepoštenim trgovačkim praksama.
Novi propisi trebalo bi da regulišu i rokove plaćanja robe, čime bi se sprečilo da proizvođači čekaju naplatu mesecima.
„Neće više biti moguće da se roba plaća posle tri ili šest meseci. Plaćanje će morati da se izvrši u roku od 30 ili 60 dana“, navedeno je.
Poruka je jasna: ukoliko se kriza proširi na Srbiju u većem obimu, teret moraju da ponesu svi – proizvođači, trgovci i država. Naglašeno je i da se ne sme ponoviti praksa iz ranijih godina, kada su se cene pritiskale proizvođačima, dok su u prodavnicama ostajale iste.
Direktna plaćanja ubuduće uz račune: kraj zloupotreba
Jedna od najvažnijih sistemskih promena jeste to što će direktna plaćanja ubuduće morati da se pravdaju računima, kako bi se smanjile zloupotrebe i postigla transparentnost.
Sve što je moguće dokumentovati – od đubriva i semena, preko stočne hrane i veterinarskih usluga, do popravke mehanizacije – moći će da se finansira kroz direktna plaćanja.
„Većina građana je mislila da je to oduvek bilo tako, ali do sada nije bio slučaj“, istaknuto je.
Posebno je pomenuto i pitanje velikih isplata u stočarstvu. Premije za mleko i meso pojedinim velikim proizvođačima sa 100 ili 200 krava donose iznose od 10 do 20 miliona dinara, što stvara i specifičan pritisak unutar domaćinstava.
„Tada u domaćinstvu nastaju problemi – postavlja se pitanje gde je novac i šta će deca dobiti“, opisano je kao realnost koja prati velike isplate.
Budžet za poljoprivredu u 2026. godini, uz ukupno 147,5 milijardi dinara, predstavlja pokušaj da se odgovori na tri paralelna izazova: ostanak ljudi na selu, stabilizacija tržišta i jačanje domaće proizvodnje. Udvostručena sredstva za razvoj sela i najavljeni zakoni koji uvode red u trgovinu i plaćanja ukazuju na nameru da se sistem uredi – ali uz priznanje da izazovi, naročito globalni, ostaju veliki.
