Dok zima još ne popušta u potpunosti, a jutra su i dalje hladna, iz zemlje se pojavljuju prvi znaci novog godišnjeg doba. Među njima su i visibabe – nežni, beli cvetovi koji se svake godine prvi probijaju kroz sneg i smrznuto tlo, najavljujući dolazak proleća.
Visibaba, latinskog naziva Galanthus, spada u zaštićene biljne vrste u mnogim delovima Evrope, pa tako i u Srbiji. Raste samoniklo u šumama, na livadama i uz reke, ali se često može videti i u parkovima i baštama. Iako deluje krhko, ova biljka izuzetno je otporna na niske temperature.
Stručnjaci upozoravaju da se visibabe ne beru iz prirode, jer njihovo nekontrolisano sakupljanje može ugroziti prirodna staništa. Posebno je važno podići svest građana o značaju očuvanja ranih prolećnih biljaka, koje imaju važnu ulogu u ekosistemu.
Osim simbolike buđenja i nade, visibabe imaju i značaj u nauci – iz njih se dobija supstanca galantamin, koja se koristi u lečenju određenih neuroloških oboljenja. Uprkos tome, biljka je otrovna i ne sme se koristiti bez stručne kontrole.
Visibabe nas, iz godine u godinu, podsećaju da priroda ima snagu da se obnavlja i u najtežim uslovima – tiho, nenametljivo i uporno.
Visibabe ne traže nikakvu negu. Vlagu dobijaju iz zemljišta kada se otopi sneg, pa im dodatno zalivanje nije potrebno osim ako je zima ili rano proleće izuzetno suvo i bez snega ili su posađene u peskovitom zemljištu tada im treba mrvica vode. Ne treba ih đubriti, orezivati, a savet je da se lišće ne uklanja, jer je to visibamama rezervoar hrane za lukovicu do naredne sezone.
Kada se jednom posade na odgovarajućem mestu, visibabe se ponašaju kao divlje biljke i godinama same opstaju. Preporuka je da se zemlja oko visibaba ne obrađuje, jednostavno ih pustite da same niče i rastu kao da su u divljini. Visibabe su osetljive na višak stajaće vode koji može izazvati truljenje lukovica, tešku glinovitu zemlju i preterano zalivanje koje može da dovede do truleži lukovice. U takvim situacijama lukovice omekšavaju i trunu, listovi prerano požute, biljka slabo ili nikako ne cveta. Zato je dobra dremaža tla važna, a ne treba ih saditi u udubljenjima gde dolazi do zadržavanja vode. Ukoliko je lukovica dugotrajno u vlažnim i hladnim uslovima može se pojaviti siva plesan, koju karakteriše sivkasta prevlaka na listovima i cvetovima, ali se ovo javlja vrlo retko.
