Međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva „Agro Belgrade 2026”, koji se održava od 29. do 31. januara, otvoren je danas na Beogradskom sajmu. Svoje učešće i ove godine ima Grad Beograd – Sekretarijat za poljoprivredu, a na svom izložbenom štandu poljoprivredni proizvođači sa teritorije grada izlagaće svoje proizvode i tako predstaviti svoju proizvodnju na tržištu.
Gradski sekretar za poljoprivredu Savo Pavičić istakao je, obraćajući se na svečanom otvaranju manifestacije, da je Grad Beograd i ove godine izdvojio značajna sredstva za subvencionisanje poljoprivrede na teritoriji grada.
– To je iznos od 540 miliona dinara. U prošloj godini subvencionisali smo 1.050 gazdinstava, a subvencije su se, između ostalog, odnosile na 233 traktora i 433 priključne mašine. Posebno smo ponosni što smo subvencionisali više od 1.000 umatičenih grla stoke, zatim plastenike, protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje i opremu za pčelarstvo. Nastavićemo da snažimo poljoprivredna gazdinstva i ulažemo u fizičku imovinu i ove godine. Raspisaćemo pet javnih poziva, od toga će dva javna poziva biti iz oblasti mehanizacije, za šta vlada najveće interesovanje. Takođe, ponosni smo na stočarstvo gde je 168 domaćinstava dobilo subvencije, a ove godine to će biti povećano. Jedan javni poziv biće raspisan i za pčelarstvo – rekao je Pavičić i poželeo svim izlagačima uspešan sajam, te da ostvare što više poslovnih kontakata jer, kako je istakao, sajam služi da spaja ljude.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić istakao je da Srbija u 2026. ulazi u biljnu proizvodnju sa jednom novom činjenicom: prvi put imamo jasno definisan strateški pravac razvoja voćarstva, povrtarstva, vinogradarstva i cvećarstva, kroz Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025–2034. godine. Ta Strategija biljni sektor tretira kao nosioca izvoza, veće dodate vrednosti i prehrambene sigurnosti države.
A kada pogledamo realnost, vidimo zanimljiv kontrast. Voće i vino su prošle godine bili naš najjači izvozni adut. U 2025. godini Srbija je izvezla preko 276 hiljada tona voća u vrednosti od 728,5 miliona evra, što nas svrstava u red vrlo konkurentnih evropskih proizvođača sa jasnim mestom na zahtevnim tržištima. Taj rezultat pokazuje da Srbija nije zemlja koja izvozi samo sirovinu, nego i znanje, standarde i kvalitet, što se najbolje vidi u proizvodu koji prođe hladni lanac, sertifikate i visoke nivoe kontrole kvaliteta.
Stanje u povrtarstvu je drugačije: oslonjeni smo na uvoz rasada, troškovi u zaštićenoj proizvodnji su visoki, ali rast prerade i izvoz smrznutog i sušenog povrća pokazuju da je put jasan, a potencijal veliki. Cvećarstvo ulazi u fazu rasta, traže se zaštićeni prostori i novi energetski modeli. U vinogradarstvu ističemo geografsko poreklo i teroar, a u voćarstvu vrednost po hektaru raste mnogo brže nego površine.
Zato ćemo već ove godine promeniti odnos države prema biljnoj proizvodnji. U budžetu je predviđeno više novca po hektaru za voće, povrće i cveće, sa fokusom na rizične i kapitalno intenzivne kulture i na proizvodnju pod zaštitom. To nije ad hok mera, nego prvi put da se biljna proizvodnja tretira kao strateška, a ne kao „sporedna“. Domaći proizvođači će to osetiti kroz uredbe u narednim nedeljama.
Posebno želim da istaknem da ćemo povećati i iznose za ulaganja po hektaru višegodišnjih zasada sa 3 na 5 miliona dinara.
Paralelno, u praksu uvodimo tri važne stvari koje proizlaze iz Strategije. Prvo, investicije u primarnu proizvodnju, jer prinos i kvalitet određuju sve ostalo. Drugo, investicije u preradu i hladne lance, jer izvoz sirovine ima kratak dah, a izvoz proizvoda ima vrednost i dugoročnost. Treće se odnosi na tržište, plasman i fer pravila, jer poljoprivrednik mora znati da će njegova roba biti preuzeta i plaćena u roku.
U tom kontekstu želim da istaknem važnu promenu: prvi put uvodimo Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama po modelu Evropske unije. Ovaj zakon priprema Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, a mi smo tu da iz dela koji se odnosi na poljoprivrednu proizvodnju damo svoj doprinos. Ovom prilikom želim da čestitam ministarki Jagodi Lazarević i njenom timu na odlično urađenom poslu i požrtvovanom radu.
Decenijama smo imali situacije da proizvod stoji u marketu, propada ili se vraća proizvođaču na njegov teret. Od sada će rokovi plaćanja biti jasni — za kvarljive proizvode 30 dana, za ostale 60. To nije zakon protiv trgovine, nego za fer odnose, stabilne ugovore i predvidivost.
-Želim i da razjasnim jednu važnu stvar: Srbija izvozi više mleka i mlečnih proizvoda nego što uvozi. Problemi koje imamo nisu posledica rasta uvoza, nego pada cena u Evropskoj uniji i viškova koji se slivaju na tržišta gde smo inače jaki — što direktno pogađa naše farme. To je razlika između statistike i realnosti na terenu — i država mora da reaguje, što i čini. Takođe obaveštavam poljoprivrednike da prate svoje eSanduče jer isplaćujemo ogroman novac za podršku upravo proizvođačima mleka, ali i svima drugima.
-Ovaj sajam je važan jer se ovde ne dolazi da se slušaju govori, nego da se dobiju odgovori. Naš zadatak nije da obećavamo, nego da poljoprivredniku donesemo sigurnost, a privredi predvidivost. Zato će biljna proizvodnja u ovoj godini imati više novca po hektaru, više podrške za zaštićenu proizvodnju, više podrške za preradu i više reda na tržištu.
Sedmi međunarodni sajam Agro Belgrade traje do 31. januara i na njemu se predstavlja veliki broj kupaca i trgovaca iz Evrope i regiona, kao i izlagača iz Srbije uključujući poljoprivrednike, izvoznike, proizvođače opreme, poljoprivredne mehanizacije i distributere.
Manifestacija okuplja više od 500 izlagača i brendova, kao i dobavljača iz Srbije i jugoistočne Evrope, uključujući proizvođače svežeg, smrznutog i prerađenog voća, povrća i grožđa, proizvođače poljoprivrednih mašina i opreme, rasadnika, proizvođače semena, đubriva i pesticida, kao i drugih kompanija koje posluju u sektoru.
Na sajmu su i kupaci iz Velike Britanije, Italije, Rumunije, Grčke, Turske i Poljske.
