Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić izjavio je u emisiji „Brazde“ Radio-televizije Vojvodine da agrarni budžet za ovu godinu iznosi 147,5 milijardi dinara, što je 7,1 odsto ukupnog državnog budžeta, uz jasnu poruku da državna podrška mora da bude usmerena ka onima koji zaista proizvode i ulažu u poljoprivredu.
Govoreći o izmenama u sistemu podsticaja, ministar je naglasio da se uvodi obaveza pravdanja računima za direktna davanja, kako bi se sprečile zloupotrebe i obezbedilo da novac zaista završi u proizvodnji. Prema njegovim rečima, država ima pravo da kontroliše trošenje sredstava koja izdvaja u tako velikom obimu, posebno imajući u vidu iskustva iz prethodnih godina, kada podsticaji nisu uvek stizali do aktivnih poljoprivrednika.
Ministar je objasnio da će u biljnoj proizvodnji obaveza pravdanja važiti za sve, bez obzira na veličinu gazdinstva, dok će u stočarstvu postojati donji prag, kako bi se najmanja gazdinstva zaštitila od prekomernog administrativnog opterećenja. Istovremeno je naglasio da će kao prihvatljivi troškovi biti priznati računi za seme, mineralna đubriva, sredstva za zaštitu bilja, hranu za stoku, veterinarske usluge, opremu, mehanizaciju i popravke, odnosno sve što ima direktnu vezu sa poljoprivrednom proizvodnjom.
Poseban akcenat stavljen je na promenu logike u raspodeli podsticaja, gde više neće važiti princip „svima isto“, već će veća podrška biti usmerena ka intenzivnijim granama i proizvođačima koji više ulažu i ostvaruju veću dodatu vrednost. Ministar je istakao da će sistem podsticaja prepoznavati razlike između ratarske, povrtarske, voćarske i cvećarske proizvodnje, kao i ulaganja u navodnjavanje, protivgradnu zaštitu i plasteničku proizvodnju.
Govoreći o stočarstvu, ministar je ocenio da je sektor pod snažnim pritiskom usled globalnih poremećaja na tržištu mleka i mesa, ali je naglasio da država nastoji da očuva samodovoljnost i podrži male i srednje proizvođače, koji nose najveći deo proizvodnje u Srbiji. Podsetio je na značajne podsticaje po litru mleka, po kravi i po junici, ističući da bi bez te podrške posledice krize po domaće stočarstvo bile daleko teže.
Ministar je ukazao i na povećana sredstva za mere seoskog razvoja, koje su skoro udvostručene u odnosu na prethodnu godinu. Kako je naveo, reč je o investicionim merama koje omogućavaju izgradnju objekata, nabavku opreme i unapređenje proizvodnje, pri čemu u pojedinim područjima država učestvuje sa do 65 odsto bespovratnih sredstava. Najavljeni su i konkursi za infrastrukturne projekte u selima, koji obuhvataju vodovod i elektroenergetsku mrežu.
Osvrćući se na spoljnotrgovinske izazove, ministar je istakao da Srbija izvozi više mleka i mlečnih proizvoda nego što uvozi, ali da pritisak jeftinijih proizvoda iz EU u regionu utiče na domaće proizvođače. On je naglasio značaj otvaranja novih tržišta, posebno Kine, gde Srbija beleži značajan rast izvoza proizvoda sa dodatom vrednošću, poput vina, rakije, meda i prerađevina.
Na kraju gostovanja, ministar je poručio da je strateški cilj države obezbeđivanje prehrambene sigurnosti i stabilnosti domaće proizvodnje, naglasivši da očuvanje sela i malih i srednjih gazdinstava znači i očuvanje Srbije.
