Postojanje falsifikovanog meda, u koji se dodaju različiti šećeri, obara cenu pravog meda i direktno ugrožava domaće pčelare, ali i potrošače koji na tržištu kupuju proizvod slabijeg kvaliteta. Pitanje da li je med koji se nalazi na policama zaista prirodan, već godinama je jedan od najvećih problema u ovom sektoru.
O tome kako Ministarstvo poljoprivrede kontroliše kvalitet meda i štiti potrošače, govorila je Ljiljana Ivanjac načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije, gostujući na Euronews -u. Ona ističe da je tema autentičnosti meda aktuelna ne samo u Srbiji, već i u svetu, naročito u uslovima klimatskih promena i smanjenja broja pčela. „Broj pčela opada, klima se menja i pčele su nešto za šta svi moramo da se borimo i da ih sačuvamo, kako bi med u svom izvornom obliku, onakav kakav ga pčele stvaraju, bio dostupan potrošačima. Nažalost, na tržištu postoji veliki broj falsifikata. U pravnoj terminologiji ne govori se o ‘lažnom medu’, već o obmani potrošača“, navodi Ivanjac.
Prema njenim rečima, u prethodnih deset godina Ministarstvo je kontrolisalo i domaću proizvodnju i uvozni med, a rezultati su bili različiti. Utvrđeni su i slučajevi obmane, najčešće kroz dodavanje šećera koji ne bi smeli da se nalaze u medu, poput kukuruznog sirupa, šećera iz šećerne trske, a u novije vreme i šećera iz pirinča.
Metode falsifikovanja se stalno usavršavaju, zbog čega je laboratorijama širom sveta sve teže da sa potpunom sigurnošću analitički dokažu da proizvod nije prirodan med. „Što su oni koji se bave prevarama veštiji, inspekciji je teže da primeni odgovarajuću metodu. Ona mora biti stručno sprovedena, akreditovana i zasnovana na pouzdanim rezultatima“, objašnjava Ivanjac.
Ipak, kako navodi, postoje akreditovane laboratorije i metode u zemljama Evropske unije, poput Italije i Nemačke, koje proveravaju prisustvo određenih šećera (C3 i C4), a takve analize moguće je obaviti i u Srbiji u akreditovanim laboratorijama. Ukoliko prvi rezultat odstupa, uzorak se šalje na superanalizu u drugu laboratoriju, a tek kada se dobije isti nalaz, može se govoriti o obmani potrošača.
Zakon o bezbednosti hrane, dodaje, omogućava da se u slučaju kada određena analiza nije dostupna u zemlji, koriste akreditovane laboratorije i propisi Evropske unije ili drugih zemalja.
Govoreći o laboratoriji u Pančevu, koja je prošle godine opljačkana, Ivanjac navodi da u Srbiji postoji više laboratorija i da je ta laboratorija u jednom periodu radila kao i druge, dok su detalji tog događaja poznati javnosti iz medija.
Na pitanje da li nedostaje inspektora i stručnjaka, Ivanjac ističe da Veterinarska inspekcija radi po planovima kontrole zasnovanim na proceni rizika, sezoni proizvodnje i drugim faktorima. Kontrole meda se planiraju u proleće, tokom marta i aprila, kao i u jesen, nakon završetka vrcanja.
„Inspektora ima manje nego što bi bilo optimalno u odnosu na broj objekata i zadataka, ali su raspoređeni širom Srbije tako da nijedan okrug ne ostane bez nadzora. Veći broj stručnih kadrova svakako bi dodatno unapredio bezbednost hrane na tržištu“, zaključuje ona.-
