Čuli smo iz medija da je ovo bio prvi krug razgovora, poljoprivrednika I Ministarstva. Međutim, medijima nije bilo dozvoljeno da prate ceo sastanak. Mi smo ispratili prvih nekoliko minuta.
O onome što se dešavalo iza zatvorenih vrata govoriće državni sekretar Ministarstva privrede, Željko Radošević. Hvala vam što govorite za Euronews. Čuli smo i izjave ministra Dragana Glamočića.
Ipak, čini se da još uvek nemamo potpun utisak o tome šta se juče dešavalo u zgradi Vlade Srbije. Recite nam, prisustvovali ste sastanku. Kako je sastanak izgledao iz vaše perspektive i koje su bile glavne teme razgovora?
“Pre svega, želeo bih da se zahvalim svim udruženjima koja su juče prisustvovala sastanku. Pokazali su odgovornost i odazvali se našem pozivu. Naravno, sastanak je održan na njihovu inicijativu. Reagovali smo veoma brzo. Juče smo okupili, kada je reč o Ministarstvu poljoprivrede, ceo tim Ministarstva poljoprivrede, i naglašavam da je bilo više od 20 saradnika našeg ministra poljoprivrede, profesora Glamočića, istakao je Željko Radošević i dodao:
“Na taj način želeli smo da pokažemo koliko nam je važno da dođemo do rešenja. Sastanak je, iskreno rečeno, u jednom delu protekao u konstruktivnom dijalogu, ali ono što mi je bilo teško da prihvatim jeste da smo imali određene predloge. Pre svega govorimo o udruženjima proizvođača mleka. Jedan od predloga bio je da se priključe timu koji vodi konsultacije sa Evropskom komisijom u vezi sa uvođenjem određenih regulativa kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima. Oni su to u jednom trenutku odbili, smatrajući da za to nisu plaćeni i da to nije njihov posao. Mi smo samo želeli da proces učinimo transparentnim. Dijalog je trajao više od pola sata, ali su u jednom trenutku proizvođači mleka napustili sastanak, što, naravno, ne znači da se proces razgovora time završava. Ministarstvo poljoprivrede otvoreno je za dalju komunikaciju i mogu da kažem da smo se apsolutno složili oko jednog pitanja, a to je pitanje odgovornosti. Ministar poljoprivrede, prof. dr Drago Glamočić, zatražio je odgovornost svakog pojedinca i da svako snosi deo odgovornosti ukoliko je lično doprineo stanju u ovom sektoru primarne proizvodnje.
Pomenuli ste uvođenje regulativa. S druge strane, mogli smo da čujemo poljoprivrednike koji su izrazito za zabranu uvoza mleka i mlečnih proizvoda od strane države. Možemo li reći da je to sada deo razgovora o konačnom rešenju? Vaš predlog je iznet, a s druge strane imamo njihov predlog o zabrani uvoza. Da li je to put napred?
“Njihov zahtev je ultimatuman i ne može biti prihvatljiv, jer bismo time urušili funkcionisanje čitavog sistema. Moramo tražiti određene mehanizme koji će doneti rešenja. Ako je jedno od rešenja uvođenje regulativa, mi smo spremni. Već smo započeli konsultacije sa Evropskom komisijom. Naš cilj je bio da uključimo predstavnike udruženja kako bi učestvovali u tom procesu i prošli ceo ciklus, da vide kako sve to izgleda.
“Naš cilj je da nastavimo borbu za potpunu stabilizaciju mlečnog sektora, jer je to izuzetno važan sektor za sve nas. Moramo biti svesni da su problemi koji su nastali posledica određenih globalnih kretanja. Ono što moram da kažem jeste da se veoma često u medijima pojavljuje teza o uvozu, nekontrolisanom i prekomernom uvozu. Imam mnogo toga da kažem vama i vašim gledaocima.
2Pre svega, kada govorimo o mleku i mlečnim proizvodima, Republika Srbija je neto izvoznik mleka. Prošle godine uvezli smo 57.000 tona, a ove godine 46.000 tona, i reč je o određenim specifičnim proizvodima. U poslednjih šest meseci nijedan litar mleka nije ušao u Republiku Srbiju. Dakle, uvoz je smanjen za 28 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Sprovodi se odgovorna politika i trudimo se da očuvamo sektor.
Naravno, ne smemo zaboraviti da Republika Srbija i Ministarstvo poljoprivrede imaju čitav niz subvencija namenjenih proizvođačima mleka i poljoprivrednicima. Navešću samo neke: 19 dinara po litru proizvedenog mleka, 55.000 dinara za kvalitetno priplodno grlo, kao i dodatnih 100.000 dinara krave prvotelke.
To su značajni podsticaji i po njima smo svakako na prvom mestu u Evropi, rekao bih i u svetu. Kada govorimo o izvozu i rezervama koje postoje kod pojedinih poljoprivrednih proizvoda, jedan od zahteva je zabrana uvoza dok se te rezerve ne iskoriste. Postoji li mogućnost da se te rezerve izvezu u neke od zemalja regiona ili Evropske unije kako bi se problem rešio?
Tačno je, takve mogućnosti postoje i time se bavimo kroz više sektora — Ministarstvo privrede, kao i nadležni organi za unutrašnju i spoljnu trgovinu. Međutim, moramo imati u vidu jednu veoma važnu činjenicu: u Evropi je postojao ogroman višak mleka. Imali smo istorijski minimum cena mleka, posebno takozvanog spot mleka, odnosno viška mleka na evropskom tržištu.
Pad cena mleka u Evropskoj uniji prošle godine kretao se od 14 do čak 40 procenata. To mleko i ti mlečni proizvodi završavali su i na nekim našim tržištima i time ograničavali mogućnosti plasmana. Naravno, nećemo stati — nastavićemo da tražimo rešenja kako bi se naš mlečni sektor oslobodio viškova. Oslobađanje od viškova stvoriće uslove za oporavak punim kapacitetom i za pravedan oporavak cena.
Ako govorimo o blokadama i radikalizaciji, čuli smo da su ulice bile blokirane tokom poslednjih sedam dana. Kako to utiče na stanje u mlečnom sektoru u Srbiji?
Mogu da kažem da ovakav vid borbe svakako nije dobar i ne daje rezultate. Smatram da je najbolji način da se komunikacija vodi kroz institucije sistema. Ono što želim da poručim našim poljoprivrednicima, posebno onima koji nisu na blokadama — a oni su u velikoj većini — jeste da je Ministarstvo poljoprivrede, kao odgovorna institucija, spremno da nastavi razgovore i da svi zajedno tražimo rešenja za izlazak iz ove situacije.
