U selu Gornjane, nadomak Bora, nastaje posebna pčelarska priča koja objedinjuje tradiciju dugu više od jednog veka i savremene pristupe tržištu. Pod brendom „Tri pčele“, Jasna Tomić iz Krivelja zajedno sa svoje dve ćerke razvija porodično gazdinstvo u kojem su – kako same kažu – tri žene, tri pčele i jedna zajednička vizija.
Naziv brenda nastao je spontano, na inicijativu starije ćerke, koja je želela da porodični posao dobije prepoznatljivo ime. Tako je nastao simbol ženskog preduzetništva u pčelarstvu, ali i nastavak tradicije koja se u porodici Radonjić neguje još od početka 20. veka.
Jasnin čukundeda Ilija Radonjić i njegova braća posedovali su više od 500 košnica, a 1931. godine odlikovani su Ordenom Svetog Save V reda za doprinos razvoju pčelarstva u selu Bogovina, u istočnoj Srbiji. Med su prodavali i u Vrnjačkoj Banji, a porodična priča svedoči o godinama izuzetnog prinosa. Bilo je godina kada nisu znali šta će sa medom jer je količina bila ogromna.
Iako njen otac, profesor srpskog jezika, nije nastavio tradiciju, Jasna je pre devet godina odlučila da započne sopstvenu pčelarsku priču. Kupila je prvu košnicu i krenula od početka. Danas gazdinstvo u proseku ima oko 50 košnica, u zavisnosti od vremenskih uslova i prinosa.
Prve godine pčele su bile u Krivelju, a potom su preseljene u Gornjane, gde su, kako ističe, klima i vazduh čistiji. Med sa tog područja odlikuje se specifičnim ukusom, karakterističnim za floru i padine ovog kraja.
Jedan od iskoraka u razvoju gazdinstva bio je uvođenje medomata Medomat je automatizovani uređaj, odnosno automat za prodaju domaćeg meda i pčelinjih proizvoda koji radi 24/7. Omogućava kupovinu svežeg, lokalnog meda direktno od pčelara bez direktnog kontakta, često postavljen na javnim mestima, terasama info-centara ili ispred pčelinjaka Reč je o sistemu koji omogućava kupcima da na javnoj lokaciji kupe teglu meda bez direktnog kontakta sa prodavcem.
Projekat je realizovan tokom pandemije koronavirusa, kada je bezkontaktna prodaja bila neophodna. Ideju i projekat osmislila je sama Jasna, a danas su među retkima u Srbiji koji med prodaju na ovaj način.
Api-komora – spoj prirode i zdravlja
Poseban segment razvoja predstavlja adaptacija starog objekta u Gornjanima u api-komoru – prostor namenjen apiterapiji.
Košnice su ugrađene u zidove, dok kroz specijalne zaštićene otvore u prostor ulazi vazduh iz košnica. Pčele su potpuno bezbedno odvojene, a korisnici udišu vazduh bogat prirodnim aerosolima. Boravak traje od 30 do 45 minuta, a preporučuje se osobama sa problemima disajnih organa, poput astme i bronhitisa, ali i svima koji žele da ojačaju imunitet.
Otvaranje api-komore planirano je za 20. maj, a kapacitet prostora je od 10 do 15 osoba.
U porodičnom poslu jasno su podeljene odgovornosti. Jasna je zadužena za rad sa pčelama, mlađa ćerka za poslove vezane za vrcanje, održavanje ramova i pripremu hrane, dok je starija ćerka zadužena za marketing i promociju.
Iako su zadovoljni rezultatima, ističu da se ne oslanjaju isključivo na med. U ponudi su i drugi pčelinji proizvodi, poput propolisa, a plan je dalji razvoj apiterapijskih sadržaja.
Dugoročna vizija je stvaranje koncepta „Farma srećnih pčela“ – mesta gde bi porodice sa decom mogle da provode vikende u prirodi, upoznaju proces proizvodnje meda, borave u api-komori i provedu zdrav dan u seoskom ambijentu.
U vremenu kada se sve više govori o povratku prirodi i zdravim stilovima života, priča „Tri pčele“ iz Gornjana pokazuje kako se tradicija, inovacija i porodična energija mogu spojiti u održiv i savremen posao.
