Na imanju porodice Simić ništa nije prepušteno improvizaciji. U štali vlada red, ishrana je precizno izbalansirana, administracija uredna, a planovi jasno postavljeni. Iako na gazdinstvu rade otac, stric, majka i Vladimir, vidljivo je da upravo on predvodi novu razvojnu etapu porodične proizvodnje.
Vladimir Simić bio je najbolji učenik Poljoprivredne škole u Požarevcu, smer veterinarski tehničar. Završio je i medicinsku školu, a danas studira na Fakultetu veterinarske medicine. Umesto da obrazovanje iskoristi kao izlaz iz poljoprivrede, on ga je pretočio u unapređenje porodičnog gazdinstva.
„U ovom poslu smo generacijama – pradeda, deda, otac. Kada sam završio školu i upisao fakultet, shvatio sam da možemo da podignemo proizvodnju na viši nivo. Izgradili smo novu štalu, proširili stado i znanje koje stičem primenjujem svakodnevno“, objašnjava Vladimir.
Danas gazdinstvo broji 62 grla goveda, od kojih je 37 krava u proizvodnom sistemu. Trenutno se muze oko 27, dok su ostale u zasušenju ili visokoj steonosti. U priplodu je osam junica, a dodatnih 16 mlađih junica predstavlja, kako Vladimir kaže, temelj budućeg genetskog napretka.
„Bez dobre genetike nema napretka. Kvalitetna majka i pažljivo odabrano seme su osnova, ali sve mora biti praćeno pravilnom ishranom i stalnom zdravstvenom kontrolom.“
Na farmi su zastupljene rase holštajn i simentalac. Koristi se pažljivo birano, uključujući i uvozno seme, a kod junica se primenjuje seksirano seme radi povećanja broja ženskih teladi. Muška telad se prodaju sa šest do sedam dana starosti, po ceni koja može dostići i 600–650 evra, dok ženska ostaju kao osnova budućeg stada.
Dnevna proizvodnja mleka iznosi oko 650 litara, sa prosekom od približno 23 litra po kravi. Vladimir naglašava da ne teži ekstremnim rezultatima, već stabilnosti i zdravlju grla.
„Imamo krave u različitim fazama laktacije. Važno mi je da izbegnemo metaboličke poremećaje i da održimo stabilan prosek od 23 do 25 litara – to je dugoročno održivo.“
Rezultati planske selekcije već su vidljivi – jedna nedavno oteljena junica daje više od 30 litara dnevno, a očekuje se da u vrhuncu laktacije premaši 35 litara.
Značajan korak u razvoju bio je dolazak deset junica pre četiri godine, uz podršku mlekare. Danas su upravo ta grla nosioci proizvodnje.
Mleko se čuva u laktofrizu kapaciteta 1.200 litara, kupljenom sopstvenim sredstvima pre dve godine, dok dodatni rezervoar ima kapacitet 300 litara. Otkup se obavlja na svaka dva dana.
Gazdinstvo obrađuje ukupno 80 hektara – 60 hektara je u državnom zakupu, 12 u vlasništvu i osam u dodatnom zakupu. Na parcelama se proizvode kukuruz, pšenica, ječam, suncokret, lucerka i detelina, pretežno za sopstvene potrebe. Suša je otežala proizvodnju kabaste hrane, pa je deo morao biti kupljen, što značajno povećava troškove.
Pored govedarstva, porodica drži i oko 45 krmača i tri nerasta, čime svinjarstvo predstavlja važan dodatni izvor prihoda.
Veterinarske poslove Vladimir obavlja sam – od osemenjavanja i kontrole steonosti do terapija i asistencije pri telenju. Telad se hrane mlekom na cuclu, kako bi se sprečile infekcije i oštećenja vimena. Svako grlo ima svoje ime, a poreklo i proizvodne rezultate Vladimir detaljno prati.
Investicije su kontinuirane. Prošle godine kupljen je novi traktor vredan 24.800 evra, uz povraćaj od milion dinara kroz konkurs. Za 11 junica ostvareno je 1.100.000 dinara podsticaja, a subvencije od 55.000 dinara po kravi isplaćene su bez kašnjenja.
„Sve što dobijemo vraćamo u proizvodnju – u genetiku, mehanizaciju i hranu. Bez stalnog ulaganja nema razvoja.“
Na imanju rade četiri člana porodice, posao je jasno podeljen, ali odgovornost zajednička. Radno vreme ne postoji – posebno u sezoni poljskih radova – ali dobro postavljen sistem omogućava da proizvodnja funkcioniše stabilno.
Gazdinstvo Vladimira Simića pokazuje kako se znanje, porodična tradicija i plansko ulaganje mogu pretočiti u savremenu, održivu proizvodnju. Sa 62 grla, 80 hektara zemlje i jasnom strategijom genetskog unapređenja, ovo je primer moderne porodične farme koja napreduje korak po korak, oslanjajući se na struku i rad.
