U cilju privođenja zemljišta kulturi vinove loze neophodno je sprovesti mere humifikacije, fosfatizacije, kalizacije i kalcifikacije. Ove mere imaju za cilj uspostavljanje optimalnog nivoa plodnosti zemljišta, odnosno obezbeđivanje odgovarajućih količina najvažnijih hranljivih elemenata potrebnih za uspešan rast i razvoj vinove loze.
Meliorativno đubrenje podrazumeva unošenje većih količina organskih i mineralnih đubriva radi povećanja sadržaja hraniva u zemljištu. Pre sprovođenja ove mere obavezno je izvršiti agrohemijsku analizu zemljišta kako bi se tačno utvrdio sadržaj hranljivih elemenata i odredile potrebne količine đubriva.
Humifikacija je mera kojom se, pre podizanja vinograda, nadoknađuje nedostatak organske materije u zemljištu. Cilj je da se njen sadržaj poveća na oko 3%, što se smatra optimalnim za vinovu lozu. Najčešće se primenjuje unošenje dobro zgorelog stajnjaka, ali se mogu koristiti i treset, kompost, glistenjak i druga organska đubriva. Preporučene količine kreću se od 40 do 60 t/ha. Organsko đubrivo se ravnomerno rastura po celoj površini parcele pre rigolovanja.
Fosfatizacija predstavlja meru nadoknade fosfora u zemljištu. Sadržaj fosfora ne bi trebalo da bude manji od 15 mg/100 g vazdušno suvog zemljišta (V.S.Z.). Za svaki nedostajući mg P₂O₅ potrebno je dodati 30 kg čistog fosfora po hektaru. Količina đubriva se izračunava na osnovu njegove formulacije. Na primer, ako analiza pokaže manjak od 5 mg P₂O₅, potrebno je 5 × 30 = 150 kg/ha čistog fosfora. Ukoliko se koristi đubrivo formulacije N:P:K = 12:52:0, potrebno je primeniti 300 kg/ha. Đubrivo se rastura po površini pre rigolovanja.
Kalizacija je mera kojom se nadoknađuje nedostatak lako pristupačnog kalijuma. Optimalan sadržaj kalijuma za vinovu lozu iznosi 40–50 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta. Potrebna količina kalijuma određuje se slično kao kod fosfora, s tim što se svaki nedostajući mg lako pristupačnog kalijuma množi sa 20, čime se dobija količina čistog kalijuma koju treba dodati đubrenjem.
Kalcifikacija se primenjuje kada je zemljište kisele reakcije, odnosno kada je pH vrednost manja od 6. U tom slučaju dodaje se krečno đubrivo u količini od jedne do nekoliko tona po hektaru, u zavisnosti od stepena kiselosti zemljišta.
Meliorativno đubrenje se sprovodi sedam do deset dana pre rigolovanja, tako što se ukupna količina planiranog đubriva za podizanje zasada ravnomerno rasporedi po celoj parceli.
