Kokoške tokom života mogu kljucati i oštećivati perje drugih jedinki iz različitih razloga. Gubitak perja i oštećenje telesnog pokrivača predstavljaju ozbiljan problem, posebno kod nosilja.
Pre svega, takvo ponašanje može dovesti do pojave kanibalizma, koji u težim slučajevima ima i smrtne posledice. Svako oštećenje perja uzrokuje dodatni gubitak energije, jer organizam troši deo hraniva na održavanje telesne temperature i opšteg stanja. Pored toga, kokoške trpe bol i stres, što ih čini podložnijim bolestima.
Kod kokoši se razlikuje više oblika kljucanja: nežno kljucanje, grubo kljucanje, kljucanje u predelu kloake (koje može prerasti u kanibalizam) i agresivno kljucanje.
Nežno kljucanje nije opasno, jer ptica lagano kljuca drugu jedinku bez nanošenja povreda. Napadnute ptice najčešće ne reaguju, što ukazuje da ne osećaju bol.
Grubo kljucanje podrazumeva kljucanje i čupanje perja, najčešće u predelu leđa i oko kloake. Iščupano perje se često pojede. Napadnuta kokoška pokušava da pobegne jer oseća bol. Ukoliko se takvo ponašanje nastavi, žrtva ponekad prestaje da pruža otpor i ostaje mirna uprkos kljucanju.
Kanibalizam se obično razvija nakon grubog kljucanja. Kada se pojave ogoljena mesta bez perja, kljucanje se nastavlja po koži, što dovodi do povreda, krvarenja i infekcija, koje mogu završiti uginućem jedinke.
Agresivno kljucanje usmereno je ka glavi i vratu druge ptice. Iako može izazvati povrede, ovaj oblik je najčešće posledica agresivnog ponašanja i razlikuje se od kljucanja perja u predelu leđa i repa.
Mere za sprečavanje kljucanja
U cilju prevencije kljucanja, potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove držanja. U početnom periodu preporučuje se zadržavanje istog svetlosnog programa na koji su kokoške navikle, kao i korišćenje istog tipa hranilica i pojilica kao u fazi odgoja.
Kokoškama treba odmah omogućiti pristup prostirci, jer je ona od ključnog značaja za ispoljavanje prirodnog ponašanja, poput čeprkanja. Prostirka smanjuje rizik od kljucanja, posebno kada se ptice drže na podu umesto na rešetkastom sistemu, jer se time smanjuje gustina naseljenosti i nivo frustracije u jatu. Suva i čista prostirka je neophodna za održavanje normalnog ponašanja, a po potrebi je treba prevrtati ili dopunjavati svežim materijalom. Nedostatak mogućnosti za čeprkanje i kljucanje povećava rizik od kanibalizma.
Kokoške bi trebalo što ranije puštati u ispust. Pravovremeno navikavanje na spoljašnji prostor značajno smanjuje pojavu kanibalizma. U početku ispust treba da bude ograničen dok se jato ne prilagodi.
Ishrana takođe ima važnu ulogu. Obroci sa nedovoljnim sadržajem proteina, naročito metionina, mogu dovesti do slabijeg operjavanja i povećanog rizika od kljucanja. Uočeno je da se kanibalizam ređe javlja u jatima koja se hrane obrocima bogatim celuloznim vlaknima. Hrana sa većim sadržajem celuloze sporije se konzumira, čime se produžava vreme hranjenja i smanjuje mogućnost za ispoljavanje neželjenog ponašanja. Ispusti sa travnatom površinom dodatno doprinose unosu vlakana i okupiranosti kokošaka, jer su ptice zauzete kljucanjem trave.
