Prolećna setva u povrtarstvu predstavlja jedan od najvažnijih perioda u proizvodnji hrane. Sa porastom temperature i zagrevanjem zemljišta počinje setva i sadnja različitih povrtarskih kultura koje se gaje tokom proleća i leta. Pravilno planiranje setve omogućava dobar prinos i kvalitet plodova.
U rano proleće, čim se zemljište može obraditi, seju se kulture koje dobro podnose niže temperature. Tu spadaju: grašak, bob, spanać, salata, rotkvica, crni i beli luk, šargarepa, peršun i paškanat. Ove biljke mogu klijati i rasti na temperaturama od oko 5 do 10°C.
Kada se zemljište dodatno zagreje, obično tokom aprila, počinje setva i sadnja kultura koje zahtevaju toplije uslove. Tada se seju cvekla, blitva, kukuruz šećerac, boranija, krastavac, tikvice i bundeve. Ove biljke najbolje niču na temperaturama od 10 do 15°C.
Kulture koje su osetljive na mraz, kao što su paradajz, paprika i patlidžan, najčešće se proizvode iz rasada. Rasad se priprema u plastenicima ili toplim lejama, a na otvoreno polje se rasađuje kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, najčešće u maju.
Za uspešnu prolećnu setvu važno je da zemljište bude dobro pripremljeno, rastresito i bogato hranljivim materijama. Takođe je potrebno voditi računa o plodoredu, pravilnoj dubini setve i dovoljnoj količini vlage u zemljištu.
Prolećna setva predstavlja početak nove proizvodne sezone u povrtarstvu i ima veliki značaj za snabdevanje tržišta svežim povrćem tokom cele godine. Ako se obavi pravilno i u optimalnim rokovima, omogućava stabilnu i kvalitetnu proizvodnju
