Iako se u Srbiji retko nalazi među dominantnim ratarskim kulturama, mak bi mogao da predstavlja zanimljivu razvojnu šansu za domaće poljoprivrednike, posebno na manjim gazdinstvima. Ova tradicionalna biljka, nekada znatno zastupljenija u setvenoj strukturi, danas se gaji sporadično, najčešće u Vojvodini.
Mak se u Srbiji najviše gaji u Banatu i Bačkoj, a ukupne površine procenjuju se na oko 1000 hektara. Polja maka najčešća su u mestima poput Padine, Kovačice i okoline Kikinde zato što ovde dominiraju lagana i peskovita zemljišta na kojima ova biljka daje najbolje rezultate.
Mak (Papaver somniferum) se u domaćoj proizvodnji koristi prvenstveno za seme, koje ima široku primenu u prehrambenoj industriji, posebno u pekarstvu i poslastičarstvu. Pored toga, koristi se i za proizvodnju ulja, dok je industrijska i farmaceutska upotreba strogo regulisana.
Prosečni prinosi kreću se od oko 800 do 1.000 kilograma po hektaru, dok u boljim godinama mogu biti i veći. Cena maka varira od oko 220 do čak 800 dinara po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta, tržišta i godine. U suštini ako je godina dobra od jednog hektara pod makom može da se zaradi. U slučaju minimalnog prinosa od 500 kilograma po jutru, zarada bi mogla dostići oko 1.200.000 dinara za ukupnih osam jutara, ukoliko se mak prodaje po nižoj ceni od 300 dinara po kilogramu, dok maksimalan prinos uz višu cenu donosi čak 5,12 miliona dinara.
Upravo zakonska ograničenja jedan su od razloga zbog kojih se proizvođači ređe odlučuju za ovu kulturu. Naime, gajenje maka u Srbiji je dozvoljeno isključivo uz upotrebu sorti sa niskim sadržajem opijata i uz obaveznu prijavu nadležnim institucijama. Proizvodnja mimo tih okvira podleže sankcijama, što dodatno utiče na oprez proizvođača.
Sa agronomskog aspekta, mak nije zahtevna biljka. Najviše mu odgovaraju plodna i rastresita zemljišta, poput černozema, dok ne podnosi zabarene terene i ekstremne suše u fazi cvetanja. Setva se obavlja u rano proleće, a zbog sitnog semena neophodna je kvalitetna priprema zemljišta. Poseban izazov u proizvodnji predstavlja borba protiv korova, s obzirom na to da mak u početnim fazama razvoja sporo napreduje.
Žetva se obavlja početkom leta, kada čaure sazru i počnu da se suše, a prinosi se, u zavisnosti od uslova proizvodnje, kreću od 500 do 1.200 kilograma po hektaru.
Uprkos skromnoj zastupljenosti, mak može biti isplativa kultura. Relativno niska ulaganja i stabilna potražnja u prehrambenoj industriji čine ga interesantnim izborom za proizvođače koji žele da diverzifikuju proizvodnju. Ipak, ključni izazovi ostaju neuređeno tržište i nedostatak sigurnog otkupa.
Stručnjaci ocenjuju da bi uz bolju organizaciju tržišta i jasniju podršku države, mak mogao da zauzme značajnije mesto u domaćoj poljoprivredi, posebno u segmentu specijalizovanih i visokovrednih kultura.
