Srbija se sve snažnije pozicionira na evropskoj mapi proizvodnje borovnica i trenutno zauzima visoko četvrto mesto. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, za RTS ističe da je naša zemlja prepoznatljiva i u Evropi i u svetu po savremenoj proizvodnji borovnica, a kvalitetno proizvedeni plodovi dostižu visoku cenu.
„Borovnice su svetla tačka poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 15 godina, a voćarstvo je po strukturi izvoza prehrambenih proizvoda na prvom mestu“, rekao je Keserović u Jutarnjem programu RTS-a. Dodaje da u izvozu dominiraju jabuka, malina, smrznuta višnja, kupina, ali da borovnica postaje sve važnija voćna vrsta sa velikom perspektivom.
Profesor Keserović ističe da Srbija poseduje savremene zasade sa kvalitetnim sadnim materijalom i povoljnim agroekološkim uslovima. „Berba stiže u vreme kada se završava u Portugaliji, početkom juna. U narednih deset godina borovnica će biti među deset najvažnijih izvoznika prehrambenih proizvoda, ali potrebno je voditi računa pri izboru lokacije za zasade. Osim hemijske analize zemljišta i vode, neophodna je i mehanička analiza. Nijedna mala greška ne sme biti napravljena“, upozorava Keserović.
On naglašava da će borovnica u narednom periodu biti jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta, a možda i najunosnijih poljoprivrednih kultura. Za uspešnu proizvodnju ključna je dobra analiza zemljišta i vode, jer visoki pH i karbonati mogu negativno uticati na prinos, dok je kvalitetan sadni materijal osnova za kvalitetan rod.
„Na malim površinama mogu se ostvariti veliki prihodi, možda i najveći od svih poljoprivrednih kultura. U Srbiji čak 40 odsto gazdinstava ima do dva hektara, a oko 75 odsto do pet hektara. Ako bi se borovnica uzgajala u plastenicima, ranije bi rodila i dostigla veću cenu“, dodaje Keserović.
Stručnjak ističe i značaj pravilnog izbora položaja parcela, posebno izbegavajući ravničarske oblasti pogođene velikim padavinama. Borovnica se može uzgajati i u perforiranim kontejnerima zapremine 70–80 litara, što omogućava bolju kontrolu navodnjavanja.
Keserović napominje da je borovnica deficitarna voćna vrsta i da Srbija može brzo osvojiti evropsko i svetsko tržište, ali da je neophodno brendiranje i zaštita, kao što nije urađeno sa srpskom šljivom. „Ako se proizvedu kvalitetni plodovi borovnice, postiže se visoka cena. Prošle godine izvozna cena kretala se između sedam i osam evra po kilogramu. Postoje i sorte kod kojih se berba obavlja u dva navrata“, zaključuje profesor.
