Brojni stočari koji se bave proizvodnjom mleka i sireva, imaju svoje recepture za pravljenje prerađevina od mleka. Jedni svoje tajne ljubomorno čuvaju, drugi pak vole da podele iskustva, saznaju ili isprobaju nešto novo.

Važnost sirila

Nedeljko Panić, iz sela Muškovina na južnoj padini Zlatara pita koju je maju nabolje koristiti i koliko sirilo ima uticaja na proizvodnju sira?

– Najbolje je korstiti onu maju koja se na osnovu vašeg iskustva pokazala kao najbolja. Na deklaraciji bi trebalo da piše jačina sirila i obično je 1:3000,  što znači da jedna kašika sirila može da podsiri 3000 kašika mleka. Ako je tako,  onda maja ima dobru jačinu i može se koristiti. Sirilo ima veliki uticaj na proizvodnju sira i nedovoljna količina sirila izaziva gorčinu i neizražen ukus samog sira. S druge strane, ukoliko se koristi veća količina sirila od preporučene sir postaje krt i gorak, dok samo sirilo nema bitan uticaj na zrenje sira. Prilikom rezanja sira u kriške,  treba voditi računa da se ne drobi, što može da se desi ako nije dobro presovan ili se koriste noževi lošijeg kvaliteta. Slaganje u kante ili kace,  mora da se radi pažljivo, a surutke treba da ima toliko da se ne vide gornje kriške, odnosno da ne isplivaju kako ne bi imale kontakt sa vazduhom.

Proizvodnja tvrdog sira

Tvrdi sirevi su sve popularniji i sve traženiji na tržištu, pa ne čudi što se mnogi raspituju za tehnologije proizvodnje ovog sira.

U okolini Nove Varoši,  mnogi stočari se bave proizvodnjom sira, a jedan od njih je i Zlatko Đurić,  koga interesuje koliko je proizvodnja tvrdog sira komplikovana,  i da li može da registruje sir kao lični proizvod?

– Da biste registrovali sir pod sopstvenim imenom i brendom potrebno je da imate registrovanu firmu (mini mlekaru ili slično),  proizvođačku specifikaciju sira iz koje se vidi po čemu je on specifičan. Recimo, Zlatarski i Sjenički sir se razlikuju po kvalitetu mleka koje opet zavisi od specifičnosti geografskog podneblja. Zlatarski sir,  zri bez dodate salamure u sopstvenom soku,  koji je otpustio tokom zrenja, dok Sjenički sir ima deblju krišku,  što znači da treba duže da sazreva. Tehnološko zrenje Sjeničkog sira je minimun 20 dana kod proizvođača, deset do dvanaest dana u trgovini,  i oko dvadeset dana kod krajnjeg kupca.

Što se tiče same proizvodnje tvrdog sira,  proizvodnja je lakša ukoliko imate uslove, a to se pre svega odnosi na potrebnu opremu i tehnologiju. Glavni problem je da se obezbede optimalni uslovi zrenja sira i njegovo skladištenje. Da razjasnimo jednu stvar,  mnogi greše,  jer tvrdi sir nije ono što mi smatramo za tvrdi sir, već su to sirevi kao što su Ementeler, Grojer ili naš kačkavalj. U tom smislu proizvodnja tvrdog sira nije jednostvana, potrebno je znanje, stručnost i tehnologija za njegovu proizvodnju.

 Sir nikako ne zamrzavati

Pravljenje i čuvanje sira nije jedostavno. Potrebno je znaje, iskustvo i ljubav prema ovoj vrsti proizvodnje. Sir može da bude od kravljeg ili ovčjeg mleka, a moguće je i mešati ove dve vrste mleka u proporciji pola – pola. U tom slučaju važe pravila za preradu ovčjeg mleka, a dobijni sir ima  specifičan ukus. Maricu Pilipović je zanimalo kako je najbolje sačuvati višak sira i da li može da se čuva u zamrzivaču?

– Mleko u proseku sadrži 87 posto vode,  dok ostalih 13 procenata čine ostale komponente kao što su mast, proteini, mlečni šećer, mineralne materije. Sir nije dobro zamrzavati, jer tada se u stvari zamrzava voda u siru i stvaraju kristali,  koji razgrađuju sir. Posle odmrzavanja on je mrvičast ili krt i ima promenjen ukus. U nuždi ako baš nemate drugi izbor možete ga čuvati u zamrzivaču do 30 dana, može da se jede ali će imati navedene promene.

Mnogi su pitali i da li je bolje praviti sir od kuvanog ili nekuvanog mleka. U industrijskim uslovima kuvanje odnosno pasterizacija mleka je obavezna. Primenjuje se kao jedna vrsta sigurnosne mere,  zbog mogućih zdravstvenih problema koje se mogu javiti kod krava. U domaćinstvima gde je manje krava, pa samim tim je i manja proizvodnja, praksa je da se mleko ne kuva kada se pravi sir. U tom slučaju je obavezno njegovo zrenje od najmanje 20 dana. Zašto? Zato što u ovom periodu zrenja nestaju mogući uzročnici zaraze koja se može preneti na čoveka. Inače, lakše se podsirava nekuvano mleko.