Iako se danas u svetu u najvećoj meri rezidba vinove loze i dalje obavlja ručno, korišćenjem mehaničkih, pneumatskih i električnih makaza, sve se više u upotrebi mogu sresti različite mašine za rezidbu. Primena mehanizacije za rezidbu vinove loze je neminovnost savremenog vinogradarstva. Ona je uslovljena nedostatkom kvalifikovane radne snage za obavljanje kvalitetne rezidbe i velikim troškovima ljudskog rada.
Mašinsko orezivanje se uglavnom primenjuje kod uzgojnog oblika dvoguba kordunica. Orezivač se najčešće priključuje sa prednje strane traktora. Radni aparat orezivača čine dva uspravna niza horizontalno postavljenih nazubljenih diskova koji prihvataju izdanak i dovode ga do sečiva čime se obavlja orezivanje sa obe strane reda. Zahvaljujući osetljivim prstima, oni se otvaraju čim naiđu na stub i brzo se zatvaraju kad ga prođu da bi nastavili dalje orezivanje. Broj diskova određuje formu i tip rezidbe. Visina i udaljenost mašine od loze se kontrolišu preko cilindara koji su povezani sa hidrauličnim sistemom traktora. Prednosti ovakvog orezivanja ogledaju se u višestrukom smanjenju troškova u odnosu na ručnu rezidbu, grozdovi i bobice su sitniji i grozdovi su ravnomernije raspoređeni. Nedostaci su što se grozdovi mogu razviti u unutrašnjosti što dovodi do neravnomernog zrenja i neujednačenog kvaliteta. Pored toga, vinogradi orezivani mašinskim putem imaju tendenciju da prerode, pa je kasnije potrebno obaviti proređivanje plodova. Proređivanje plodova se takođe može obaviti mašinama za orezivanje uz određene adaptacije.
Mnogo bolji način mašinskog orezivanja vinograda je tzv. predorezivanje, tj. mašinsko orezivanje koje će se zatim dovršiti ručnim putem. Da bi se mašinsko predorezivanje uspešno obavilo, prethodno treba prilagoditi vinograd mašinama. To podrazumeva gajenje vinove loze u sistemima gde su lastari vertikalno ili skoro vertikalno vođeni, zatezanje žice da ne bi došlo do njenog odsecanja, izravnjano zemljište, itd. Nakon prolaska mašine, vrši se dopunsko ručno orezivanje čime se predugi lastari skraćuju na željenu dužinu, kao i orezivanje oko stubova gde mašina ne može da priđe. Ovakvom primenom naizmeničnog mašinskog i ručnog orezivanja dokazano se smanjuje i rizik od bolesti eutipoze.
