Popis iz 2012. godine je pokazao da voćnjaci u Srbiji zauzimaju 4,8% površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo, s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, a da proizvodnja voća čini 11 % vrednosti poljoprivredne proizvodnje. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda voće i prerađevine od voća učestvuju sa 17% (Strategija razvoja poljoprivrede Republike Srbije 2014-2024). Ukupna proizvodnja voća u Srbiji se kretala od 600.000 tona 2002. do rekordnih 1.523.000 tona u 2013. godini, dok je u Vojvodini u tom periodu rast proizvodnje najveći, i sa 90 hiljada tona skočio je na preko 300 hiljada tona.
Po rečima prof. dr Zorana Keserovića, 2006. godine pojedine voćne vrste nismo uopšte izvozili, kao što su kajsija, trešnja i višnja. Sada u 2017. godini imamo 10 miliona dolara zaradu od trešnje, a od kajsije osam miliona dolara. Raste izvoz suve šljive.
Među 10 izvoznih proizvoda u Srbiji, malina je na prvom i drugom mestu, jabuka zauzima peto mesto (prvi put u istoriji u strukturi izvoza).
U Španiji i Italiji tehnologija je dosta napredovala. Od 15 do 20 % stanovništa u Evropi ima alergiju na jabuku. Oni su tačno utvrdili koji je to protein koji izaziva alergiju, i sada su stvorili sortu jabuke koja ima dozvoljenu dozu proteina, koja ne izaziva alergiju. Italijani imaju u planu da naprave od ove sorte jabuke sok i penušavo vino. Problem je što nemaju još dovoljne količine.
Kako navodi profesor dr Zoran Keserović, velika količina voća se i uvozi. Prošle godine smo uvezli oko 69.000 tona jabuke. Godine 2002. Srbija je proizvela oko 650.000 tona voća. Najveću proizvodnju bila je 2013. godine, sa količinom od 1.530.000 tona. Postavlja se pitanje, zašto je proizvodnja voća iz godine u godinu varirala? Zato što nismo na vreme bili spremni da se prilagodimo promenljivim vremenskim prilikama, protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje.
U Italiji se na 18.000 ha proizvede milion tona jabuke, a u našoj zemlji na 23.000 ha oko 350.000 tona ove voćne vrste. Po rečima profesora Keserovića, neophodno je sortu prilagoditi agroekološkim uslovima, primeniti savremenu mehanizaciju, navodnjavanje i protivgradne mreže.
Po njegovim rečima, pojava niskim zimskim temperatura, štete od grada, suša, pojava površinskih voda, nagle promene temperatura i ono što je novina, olujni vetrovi, kojih nije bilo u poslednjih 30 godina, uticali su na manje prinose voća u našoj zemlji.
Ove godine, olujni vetrovi su srušili oko 100.000 ha protivgradnog sistema, pretežno na području Vojvodine.
Nema kvalitetnog voća bez navodnjavanja i kvalitetnih sadnica. Ne samo kod jabuke, već kod svih voćnih vrsta. Imamo dobre zasade trešnje i kruške, gde se već u trećoj godini ostvaruju dobri prinosi, dodaje Keserović.
Kada se sade sadnice, ako je iskopano mesto za jednu sadnicu veličine 20 cm, ta veličina jamića mora biti za sve sadnice u celom zasadu. Tehnologija proizvodnje jabuke se dosta promenila. Sada se radi po principu jedna tabla – jedna sorta. Preporučeno je da svaki drugi stub ide sorta greni smit, ili osam redova odnovne sorte, a dva reda sorte greni smit. U takvom zasadu lakša je zaštita i hemijsko proređivanje.
U periodu 2014-2015. godina, cena jabuke u izvozu je bila od 40 do 85 eurocenti. Crveni delišes je u martu mesecu imao cenu od čak 90 euro centi. Zahvaljujući tržištu Rusije, ove godine je dosta visoka cena, jer je u Evropi došlo do velikog izmrzavanja.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu prepoznao je voćarstvo kao značajnu granu poljoprivrede. Struktura se mora menjati i Vojvodina je postala, ne samo u Srbiji, već u regionu, možda i u Evropi, prepoznatljiva po savremenim zasadima voća. To je prepoznato i na Forumu Expo 2015. godina u Italija.
U Vojvodini se refundira od 30 do 50 % sredstava uloženih u sisteme za navodnjavanje. Protivgradne mreže štite ne samo od grada, nego i od ožegotina. Za protivgradne mreže se refundira 60 % uloženog novca.
Kada se u berbi voća koriste tresači, za jednog tresača potrebno je šest radnika. Kod višnje, jedan tresač uradi dnevno u proseku oko 900 stabala, a kod šljive oko 700 stabala. Kod višnje se ubere oko 15.000 kg, odnosno po radniku oko 2.500 kg, što je dosta više, nego kada bi se berba ručno obavljala. Jedan radnik dnevno može da obere oko 100 kg višnje.
“Trešnja je danas jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta. Godine 2006. Srbija nije izvozila ovu voćnu vrstu, a 2013. je na izvozu zaradila oko 6 miliona dolara. U Evropi se nalazimo na 10 mestu, prva je Italija, sa 120 hiljada tona, druga Španija sa 80. Po rečima Keserovića,Srbija može biti među prvih pet, a za deset , možda među prva dva proizvođača trešnja u Evropi. Imamo bolje uslove i od Italije i od Španije.” navodi Keserović.
Pored svežeg voća, dosta se izvozi smrznuto i suvo voće. Turska od izvoza lešnika zaradi ono što mi zaradimo od izvoza svih poljoprivrednih proizvoda.
