Sezonski radnici koji rade u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Srbiji, prema nacrtu zakona koji je predložilo Ministarstvo za rad, imaće usmeni ugovor sa poslodavcem i mogu imati neograničeno radno vreme.
Jedan od spornih delova ovog nacrta Zakona je to što predviđa usmeno ugovaranje posla između sezonskih radnika i poslodavaca.
Poslodavac je, prema ovom nacrtu, dužan da upozna radnika pre stupanja na rad o uslovima rada i rizicima koji bi mogli da utiču na bezbednost i zdravlje na radu.
„Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove… i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova“, piše u nacrtu.
Na ovaj način radnik nema pisani dokaz da će uslovi rada biti onakvi kako je usmeno dogovoreno: kolika je previđena naknada za rad, radno vreme, odmor, mesto i trajanje rada.
Nacrt predviđa da radnik može da traži da mu poslodavac izda pisanu potvrdu o uslovima rada, ali rok za dostavljanje ove potvrde je dva meseca od početka rada.
Problem je u tome što poslodavac, prema ovom nacrtu, može usmeno da obeća radniku zaradu od 300 dinara po satu, a da isplaćuje 200 dinara. Radnik može da zatraži poslodavcu pisanu potvrdu o uslovima koje su ugovorili i da poslodavac posle dva meseca tvrdi u pisanom obliku da je ugovorena satnica 200 dinara. Radnik, osim eventualno svedoka, nema drugih dokaza da je usmeno ugovorena zarada 300 dinara.
Nacrtom nije predviđeno da radnici dobijaju obračune zarada, kao što je previđeno Zakonom o radu.
Ovim nacrtom nije predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovaraju usmeno.
Ilustracija: proizvodnja u plasteniku
U nacrtu je samo navedeno da je poslodavac dužan da „sezonskog radnika pre stupanja na rad upozna sa poslovima koje će obavljati, mestom rada, očekivanom trajanju radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnom i nedeljnom radnom vremenu, odmorima u toku rada i dnevnom odmorom, visinom naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu“.
Za zaposlene koji imaju ugovor o radu važi ograničenje da rad ne sme trajati duže od 12h dnevno sa prekovremenim radom, prema Zakonu o radu. Ovakvo ograničenje ne postoji u ovom nacrtu zakona.
Sezonski radnik, prema nacrtu, ima pravo na novčanu naknadu „najmanje u iznosu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom“. Trenutno, minimalna neto cena rada iznosi 143 dinara po satu.
Problem je, međutim, u tome što je propisima u Srbiji dozvoljeno da poslodavac isplaćuje zaradu ili naknadu za rad „na ruke“, a ne preko računa. To se odnosi i na radnike koji rade po ugovoru o radu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.
„Zakonom o radu nije utvrđeno da li se zarada zaposlenom može isplatiti ‘na ruke’ ili je obaveza poslodavca da istu uplati na tekući račun“, kažu u Ministarstvu.
Radnik tako ostaje bez pisanog dokaza o tome koliko mu je novca isplaćeno.
Ukoliko poslodavac isplaćuje naknadu za sezonski rad „na ruke“, nejasno je kako inspektor rada može da, po prijavi radnika, proveri da li mu je poslodavac zaista isplatio naknadu za rad višu od minimalne.
Ministarstvo rada nije odgovorilo na pitanja koja se odnose na problematičan nacrt zakona, već su naveli da će nakon sprovedene javne rasprave preispitati „pojedina zakonska rešenja, imajući u vidu predloge zainteresovanih strana i izvršiti eventualne izmene odredaba zakona u cilju unapređenja zakonskih rešenja“.
Ovaj nacrt zakona je dobro definisan u delu u kome se navodi da sezonski radnik može biti angažovan samo 120 dana godišnje, uključujući i rad po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima jer se na ovaj način mogu sprečiti zloupotrebe da radnik radi godinama kao sezonski radnik, umesto po ugovoru o radu.
Nacrt zakona o sezonskom radu donosi se kako bi se pojednostavila procedura angažovanja radnika i plaćanja poreza i doprinosa zbog posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada u poljoprivredi. Poslodavac, prema ovom nacrtu, može biti i nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a ne samo pravno lice ili preduzetnik.
Finansijska sredstva za nabavku softvera koji će biti korišćen za prijavljivanje sezonskih radnika obezbeđena su preko projekta koji sprovode NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i GIZ (Nemačka agencija za međunarodnu saradnju), a koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
