Uprkos širokoj rasprostranjenosti (Evropa i Severna Amerika), kupina je u kulturu uvedena relativno kasno, krajem 19. i početkom 20. veka. U Srbiji je počela da se gaji nakon Drugog svetskog rata. Raste samoniklo najčešće pored puteva, skoro na svim nadmorskim visinama (do 1000 m/nadmorske visine), prilagođena najrazličitijim zemljišnim i klimatskim uslovima.

Kupina nije probirač zemljišta i položaja i relativno je otporna na sušu. Lako se razmnožava i gaji, rano prorodi i rađa redovno i obilno (oko 20 t/ha). Većina sorti sazreva u avgustu.

Sastojci koje ova vrsta bobičastog voća sadrži su : šećeri (10-20%), organske kiseline (0,17-1,50%), vitamini (C 30mg%, provitamini A 15-20mg%, B kompleksa i dr.), bojene materije (antocijani, flavonomi i dr.), mineralne materije (Ca, Fe, P, Zn, Co, Mo), pektini, celuloza, belančevine, ulja i dr. Treba istaći sadržaj gvožđa u plodu kupine, koje je značajno za otklanjanje malokrvnosti.

Kupina se zbog svoje biološke vrednosti može koristiti u svežem stanju, zamrznuta, kao i sirovina za preradu (u sokove, slatka, džemove, vina ).

U našim ekološkim uslovima otpornije sorte bez većih povreda podnose mrazeve od -10 do -15^oC, a ako su zaštićene debljim snežnim pokrivačem, čak i do -30^oC.

Kupina najbolje rezultate daje na dubokim (oko 1,5m dubine), rastresitim, srednje teškim (50-60% gline), propusnim, plodnim (sa 4-5% humusa), umereno vlažnim i slabo kiselim (pH 6-7) zemljištima.

U Srbiji, kupina daje najbolje rezultate ako se gaji na visinama od 200 do 500 m.

Proizvodnja kupine u svetu je relativno mala (u odnosu na malinu ili jagodu). Najveći deo svetske proizvodnje je u zemljama Amerike i Evrope. Međutim, u poslednjih 20 godina zahvaljujući ekspanziji gajenja kupine u Kini, Azija kao kontinent postaje sve značajniji proizvođač ovog voća.

Danas se kupina gaji širom Srbije, pre svega u brdsko-planinskom području. Proizvodnja kupine je dostigla nivo od 28000 t, na ukupnoj površini od oko 5000 ha, što je 69% evropske proizvodnje.

U mnogim rejonima, kupina je ugrožena avgustovskom sušom, zbog dominantnog učešća sorti kasnog vremena zrenja (Tornfri i Smutsen). Značajan procenat plodova ovih sorti ne dozri, što znatno smanjuje prinose.

Na svetsko tržište plasira se preko 90 odsto od ukupne godišnje proizvodnje, pretežno u smrznutom stanju. Relativno male količine izvoze sesveže i u obliku drugih prerađevina. Poslednjih godina primetan je trend porasta plasmana plodova kupine u svežem stanju na domaćem tržištu. 

Proizvodnju kupine u našoj zemlji prate brojni problemi. To su otežan plasman i pad cena, velika osetljivost svežih plodova na neadekvatan transport, neracionalno organizovanje otkupa i prodaje na svetskom tržištu, nedostatak novčanih sredstava u vreme otkupa, neblagovremena isplata proizvođačima i mnogi drugi, zbog čega poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji.

Bilo je perioda kada je otkupna cena plodova bila visoka,  što je izazvalo nekontrolisano širenje kupine, ali i onih kada su proizvođači bili u dilemi da li zasade krčiti ili ne. Što se tiče stanja u zasadima trenutna situacija ne ide u prilog proizvođačima. Nezadovoljni cenom u prošloj godini, veliki broj njih nije posvetio odgovarajuću pažnju svojim zasadima.