Koje bolesti napadaju lesku?

Trulež ploda (Sclerotinia coryli) i Monilia fructigenae

Oboleli plodovi se lako prepoznaju. Oboljevaju sasvim mladi, plodovi potamne, prekida im se porast i sasušuju se. Teško ispadaju iz omotača. Do promene boje može doći na bilo kojem delu ploda. Za suzbijanje se koriste fungicidi Captan, Signum, Switch. Neophodno je obaviti tri tretmana i to : u fazi cvetanja, precvetavanja i listanja.

Pepelnica (Phillactinia corylea)

Bolest se javlja na listu koji menja boju, žuti i opadne. Pri jakoj zarazi, moguće je da dodje do defolijacije biljke. Parazit prezimljava u opalom lišću, pa je preporuka da se opalo lišće sakuplja i spaljuje. Tretiranje se obično obavlja sredinom maja kada je plod u porastu. Mogu se koristiti preparati Rubigan, Tilt, Zato.

Na leski se mogu javiti i druga gljivična oboljenja kao što su: rak rane – uzročnik Nectria galligena i bela trulež korena – uzročnik Rosallinia necatrix. Ukoliko dodje do pojave ovih bolesti, preporuka je da se zaražene grane orežu i spale, kao i da se leska tretira bakarnim preparatima kada lišće počne da opada.

Štetočine lešnika

Lešnikov surlaš ( Balaninus curculio-nucum)

Ovo je najčešći uzročnik nerodnosti leske. Štete na lešniku nanose i larva i odrasli insekt.

Odrasla jedinka je smeđe boje (kao lešnik) prekrivena sitnim dlačicama i sa veoma dugačkom, tankom surlicom.

Javlja se kasno u proleće (kraj maja). Po pojavi se dopunski hrani bušeći listove, mlade plodove i tek zametnute pupove. Kada plodovi dostignu gotovo konačnu veličinu ženka progriza omotač ploda i u napravljeni otvor položi jedno jaje. Posle toga otvor zatvori. Ženka položi i do 40 jaja, a ispiljena larva se hrani jezgrom ploda koje pretvori u sitnu masu. Do kraja avgusta larva se razvija i kroz napravljeni otvor napušta plod, odlazi u zemlju i tu prezimi u obliku lutke.

Značajne mere suzbijanja su sakupljanje oštećenih plodova sa larvama i redovna obrada zemljišta. Hemijske mere suzbijanja se preduzimaju u vreme dopunske ishrane odraslog insekta nekim od insekticida sa kontaktnim i digestivnim delovanjem (Zolone, Decis, Cipkord).

Lisna vaš leske (Myzocallis coryli)

Vaši na leski nisu naročito štetne. Nanose biljci direktne i indirektne štete. Direktne nastaju ishranom odraslih insekata na listu, indirektne stvaranjem medne rose na kojoj se pojavljuju gljive čađavice. Uglavnom se suzbijaju sa suzbijanjem drugih štetočina. Ukoliko se javi jači napad, suzbijanje se vrši nekim od sledećih preparata: Cipkord, Decis,Actara.

Lešnikova grinja (Eriopheyes avellana)

Grinja se javlja na naličju lista. Ženka polaže jedno jaje u neotvoren pupoljak. Pri jačem napadu može izazvati defolijaciju. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime jer prezimljava u stadijumu jaja u zemljištu na dubini do 5 cm i u opalom lišću. Za zimsko suzbijanje se koriste uljani preparati, a u toku vegetacije se tretira nekim od akaricida (Omite, Nissorun).

Sušenje plodova lešnika

Sušenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom može doći do pojave budji i propadanja plodova. Još prilikom berbe jedan deo plodova pašće zajedno sa omotačem. Omotač sadrži znatno više vode pa ga zato treba skinuti. Plodovi koji su obrani zajedno sa omotačem a ne možemo ih ručno skinuti odmah, prvo se suše 6 do 8 dana na suncu uz često mešanje.

Posle ovakvog sušenja 80% plodova biće odvojeno od omotača, a ostali plodovi se još malo moraju dopunski osušiti. Ukoliko ostane omotač kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se mešaju da bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač.

Ilustracija trulež plodova lešnika, foto: Info Centar Juga
Ilustracija trulež plodova lešnika, foto: Info Centar Juga

Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvršiti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Kada su svi plodovi očišćeni onda se oni suše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 32-34 °C optimalna i dovoljna za sušenje. Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati 2 do 3 godine. Međutim, bolje je da se ne čuvaju više od godinu dana jer gube na težini i boji.

Čuvanje je neophodno ukoliko proizvođač posle sušenja nije u mogućnosti da odmah proda plodove lešnika. U tom slučaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostorijama plodovi lešnika brzo propadaju, buđaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu. U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da ne bi primili neprijatan miris. Preporučuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi uništavanja pojedinih gljivica, a takodje da se čuva i negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji.

 

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i

Čajevi za kvalitetniji život

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca