Malo brdsko selo Belić, na nekoliko kilometara od Valjeva, smešteno je na obalama reke Gradac.

Belić je inače porodično prezime prve porodice, koja se u ovo selo doselila iz Riđana u Nikšićkoj Župi. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u 38 domaćinstava živi 109 stanovnika.

Sve je počelo pre šest godina, zahvaljujući ljubavi prema konjima i prirodi. Od samo jedne parcele došlo se do odgajivačnice, štala za smeštaj konja na određeni broj dana, ali i smeštajnih kapaciteta za turiste, koji odluče da posete ovaj deo Zapadne Srbije.

Najpre je osnovan Konjički klub “Lastin rep“, a zatimi ranč Harmonija. Imanje se prostire na skoro devet hektara. Početak je vezan za odgoj rasnih punokrvnih engleskih konja. U štalama su trenutno smeštene priplodne kobile zagalopske trke, tu je pansion za konje, a u pašnjacima iznad ranča su ispusti za konje, dok se objekat za odgoj ždrebadi nalazi u susednom selu Brangović.

Ideja o osnivanju Konjičkog kluba, ali i samog ranča, potekla je od Vladana Damnjanovića, a zajedno sa njim radi Danijela Sarić.

“Sve je počelo od ljubavi prema konjima i prirodi. Ja sam za rođendan dobila na poklon ždrebe, pa je onda trebalo izgraditi objekat za njega i tako redom… Zatim su građevine narasle, počelo je interesovanje ljudi i onda se ukazala prilika da se bavimo odgojem trkačkih konja. Jedno drugo je nadograđivalo, i pokazala se potreba da ovo bude održivo imanje. Pa smo tako došli na ideju da organizujemo takmičenja, rekreativno jahanje, edukacije razne … “, kaže Danijela.

Ciljna grupna su im kažu ljudi koji se profesionalno ili rekreativno bave konjarstvom, ili ako neko ima samo jednog konja, pa mu nije isplativo da ga drži u nekoj privatnoj štali.

“Pogodni smo za one koji u svom vlasništvu imaju jednog ili dva konja, jer kad je veći broj konja u štali tada opadaju troškovi držanja.Prednost toga što neko može da dovede svoga konja, ovde je u nadmorskoj visini i geo lokaciji Valjeva. Za konje je jako važno da imaju promenjive terene, zemlje, klizave trave, kamenja, kako bi ojačali na različite udare“, priča nam Nikola Sarić.

U zavisnosti da li se radi o ždrebadima, uzgoju konja, ili samo ako je reč o čuvanju konja, u ovom svojevrsnom ‘’hotelu’’ mogu se dobiti i različite usluge.

“Ako su u pitanju ždrebad, ona su puštena na pašnjak (padok). Pašnjak je podeljen u četiri odvojena dela, svaki ima specifičan teren i ždrebad se na svakih sedam dana puštaju iz jednog u drugi padok. Tako menjaju teren na kome se nalaze, i nadmorsku visinu za nekih 200 do 300 metara. Inače kod odgoja konja, važna je i nadmorska visina na kojoj oni rastu, pre svega zbog uticaja na njihova pluća i mišiće. Najbolja nadmorska visina za odgoj konja je 600 do 800 metara, gde se igrom slučaja Valjevo i nalazi, koje je inače savršeno mesto za uzgoj konja“, kaže Nikola.

“Organizujemo ture terenskog jahanja u trajanju od jednog do četiri dana. Svako može doći ovde, povesti svog konja ili uzeti našeg i onda da po želji možemo jahati do Povlena, Bajine Bašte, Krupnja… Trenutno ima oko 900 kilometara ucrtanih mapa, koje sve treba da se povežu i da se odrede kontrolni punktovi za terensko jahanje. Cilj nam je da to preraste u jednu vrstu terenskog takmičenja, gde bi etapa bila duga od 140 do 180 kilometara“, navodi Nikola.

Ugostili su kažu do sada ovde turiste i ljubitelje konja iz Austrije, Norveške, Engleske…