Šta su to organska vina, da li su lošija od tradicionalnih, zašto ih treba probati, koliko koštaju, koja su najpoznatija, ko to uopšte pije, a ko proizvodi… Sve su to pitanja koja postavljaju ljubitelji vina u svetu, nailazeći na sve više buteljki sa napomenom – organsko!

Prema nekim procenama u svetu danas posluje oko 2.500 organskih vinarija, od čega je gotovo 900 u Francuskoj!

Međutim, iako se o organskim vinima sada već uveliko priča svuda, njihova sudbina je zapetljana u različitim tumačenjima organske proizvodnje i organskih proizvoda. Tako u Evropskoj uniji sve do nedavno nije bilo dozvoljeno zalepiti na flašu oznaku „organsko vino“, već samo opisnu napomenu: „proizvedeno od organskog grožđa“. Da li zbog pritiska vinara ili lakšeg marketinga.

To je vino napravljeno od grožđa uzgojenog na organski način, što podrazumeva striktnu primenu brojnih pravila i kriterijuma, a svaki proizvod koji želi da bude označen kao organski mora da dobije sertifikat kojim se dokazuje praćenje tih strogih pravila. Međutim, većina tih pravila ujedinjuju se u osnovnom postulatu ove proizvodnje: bez upotrebe pesticida, herbicida i hemikalija.

Organski proizvođači takođe ne dodaju svojim vinima „arome“, čak ni poput malih prstohvata hrastovine, a koriste uglavnom samo bazične vinarske tehnike kao što je dodavanje kvasca radi fermentacije.

Organska vina sadrže manje sulfita od tradicionalnih.

Dodaju se vinu radi konzervacije, a stoprocentno organska vina čak uopšte ne sadrže sulfite, što je navodno dobro za organizam. Vinogradarstvo po principima organske proizvodnje podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa i kvalitetnog vina. Uvažavaju se biološlci zakoni, podržavaju i unapređuju prirodna plodnost i biološki procesi u zemljištu, koristi njegova mikrobiološka aktivnost koja doprinosi pravilnoj ishrani loze. Obrada zemljišta svodi se na najmanju meru, a zabranjena je upotreba mineralnih đubriva i sintetičkih pesticida. Stalnom kontrolom proizvodnje koja se uklapa u zaštitu životne sredine, organsko vinogradarstvo osigurava kvalitet, očuvanje okoline i ljudskog zdravlja.

Vinograd mora biti pre svega udaljen od industrijskih zagađivača, auto-puteva i zasada sa klasičnom proizvodnjom. U blizini treba posaditi pojas drveća i grmlja jer to povoljno utiče na prisustvo korisnih organizama i stabilnost agroekološkoh sistema. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti. Odluku o pogodnosti neke parcele za organsku proizvodnju donosi, nakon izvršene kontrole zemljišta vode i vazduha, ovlašćena osoba iz licencirane institucije. Pošto su zemljišta uglavnom siromašna organskom materijom, neophodno je dodati humus.

Za normalan razvoj i dobar prinos zemljište mora da ima 2,5 do 3% humusa. Za ishranu se koriste isključivo organska đubriva. To može može biti stajsko đubrivo, kompost, humus (glistenjak), treset i drveni pepeo.

Organska proizvodnja je, za one koji se njome bave, stil života. Isto kažu i oni koji konzumiraju hranu proizvedenu po principima organske proizvodnje. U vreme kada se čitav svet bori da se zagađenje vazduha, vode i zemljišta smanji, oni koji se zdravo hrane smatraju da je to više potreba nego luksuz. Poslednjih godina raste interesovanje proizvođača u Srbiji za organskom proizvodnjom. Ipak, ona je i dalje veoma mala. Ne zauzima ni jedan procenat ukupnog obradivog zemljišta. A potencijala i te kako ima.