Setva pšenice prema agronomskom kalendaru u našim agroekološkim uslovima traje od 10. do 25. oktobra, što važi za optimalan rok za ovu kulturu. 

Svako kašnjenje ili prevremena setva može usloviti smanjenju prinosa u narednoj godini.

Kako stručnjaci nalažu dubina setve mora se kretati od 3 do 6 cm, a količina semena mora obezbediti adekvatan broj klasova po jedinici površine.

Setvena norma za optimalni rok setve je od 350 do 450 klijavih zrna po m2, što iznosi 180-220 kilograma semena po hektaru.

Po proceni stručnjaka vlažnost zemljišta je optimalna što su doprinele skorašnje padavine.

Sa kasnijom setvom norma se mora povećati za 10%, za svakih 10 dana kašnjenja pri setvi.

U slučaju prevremene setve može doći do izmrzavanja useva koji će biti nešto više u odnosu na optimum i snežni pokrivač.

SETVA NA JUGOISTOKU 

Na teritoriji svrljiške opštine po procenama Poljoprivredne stručne službe biće zasejano pod pšenicom nešto manje od 1000ha.

HRANLJIVI ELEMENTI! Bitno je znati!

Bitan zadatak je obezbediti i hranljive elemente u zemljištu, s toga za prinos zrna od 5 tona po hektaru pšenice treba obezbediti skoro 135kg/1ha N (azot), 55kg/1ha P2O5 (fosfor) i 90kg/1ha K2O (kalijum).

Azot je najznačajniji za formiranje vegetativne mase u fazi vlatanja i bokorenja. Nedostatak azota u ranim fazama klijanja je jedan od osnovnih problema niskog prinosa.