Vino nije samo prijatno alkoholno piće.

Mnoge naučne studije potvrdile su da umerene količine ovog „božanskog nektara“ pomažu zdravlju, a ljudi koji uopšte ne piju vino češće su bolesni od onih koji ga umereno piju i kraće žive.
Crno vino sadrži važne polifenole u većim količinama, ali oni koje sadrži belo vino imaju znatno jače antioksidativno dejstvo, tako da su obe vrste vina odlične za ljudsko zdravlje.

1. Zaštita krvnih sudova – kod osoba sklonih sužavanju krvnih sudova i trombozi, redovno ali umereno pijenje vina može doneti poboljšanje, odnosno delovati preventivno. Uz obroke i pre odlaska na spavanje piti lagano crno vino – oko 2 dl na dan.
2. Zaštita od malokrvnosti – umerenim pijenjem crnog vina anemije se mogu sprečiti, odnosno popraviti.  Svakog dana jedna čaša za ručak i nakon večere.
3. Budući da crno vino jače deluje na snižavanje holesterola, vrlo je pogodno za lečenje bolesti srca i krvotoka. Ako ne volite ili ne podnosite crno vino, možete piti belo. Svakog dana jedna do dve čaše vina uz obrok.
4. Protiv Alchajmerove bolesti – uz svaki obrok treba popiti oko decilitar vina. Polovinu količine valja popiti pre jela kad brzo dolazi u krv i za nekoliko minuta stiže u mozak. Ostatak popijte uz jelo ili nakon obroka.
5. Za one koji su pod konstantnim stresom, preporučuje se tokom dana 2 dl omiljenog vina. Pri tom, važi pravilo da bela vina daju podsticaj, dok crna više ublažavaju i smiruju.
6. U narodnoj medicini vino se oduvek smatralo vrlo delotvornim preventivnim sredstvom protiv prehlade. Budući da vino čak može uništiti bakterije i viruse, pomaže protiv prehlade, kašlja i gripa. Američki naučnici dokazali su da umerene količine vina mogu do 85% ojačati otpornost protiv prehlada. Kod kašlja, bronhitisa, temperature, prehlade, bolova u zglobovima i glavobolje, tokom dana, najbolje uz obroke, bolesnik bi trebao popiti do 3 dl vina. Kod upale grla vino piti u malim gutljajima i pustiti da polako klizi preko jezika. Ako morate uzimati lekove, obavezno pročitajte ima li nuspojava zbog delovanja alkohola.
7. Starije osobe sa slabim želudačnim lučenjem trebale bi pre, tokom i nakon jela popiti kiselije belo vino. Jedna čaša vina kao pomoć probavi preporučuje se i svim mlađim, zdravim ljudima. Ako vas muči prevelika količina želudačne kiseline, morate biti oprezni sa belim vinom. Umesto njega, preporučuje se neko manje kiselo crno vino. Mlada i suva bela vina mogu pomoći i kod nadimanja. Mineralne materije i elementi u vinu prirodno podstiču rad creva. Preporučuje se po jedna čaša uz obroke, u podne sveže belo vino, a uveče lagano crno vino.

Kako Francuzi leče prehladu:

Flašu crnog vina začiniti sa 10-15 grama cimeta i zasladiti sa 4-5 kašika šećera. Zagrevati bocu u toploj vodi do 60 stepeni C. Pre pijenja dodati u čašu malo dobro oprane limunove kore. Trebalo bi popiti polovinu zagrejanog crnog vina na dan, a podeliti ga na tri obroka.

Najvažniji sastojci vina

Vitamini:

Vitamin B1 – upravlja metabolizmom ugljenih hidrata
Vitamin B2 – pomaže pri izbacivanju otrovnih materija iz jetre
Vitamn B6 – učestvuje u metabolizmu masti i podstiče stvaranje krvi i antitela
Vitamin B12 – važan za stvaranje krvi (samo u crnom vinu)
Vitamin C – stabilizuje količinu hormona, pomaže pri stvaranju i zgrušavanju krvi, podstiče rad nadbubrežne žlezde.

Polifenoli:

Rezveratol – sprečava upale arterija
Kvercetin – razređuje krv, štiti od raka
Epikatehin – štiti od raka
Katehin – poboljšava cirkulaciju krvi.

Minerali i elementi u tragovima:

Gvožđe – učestvuje u stvaranju krvi
Jod – reguliše rad štitne žlezde
Kalcijum – jača kosti i zube
Kalijum – važan za upravljanje radom mišića
Bakar – potreban za obnavljanje pigmenta, za jačanje imunološkog i nervnog sistema
Magnezijum – sprečava smetnje neurovegetativnog sistema
Natrijum – reguliše količinu vode u telu.