Za ranu proizvodnju plavog patlidžana setva se obavlja u tople leje (ili staklenik) krajem januara ili početkom februara. Za kasnu njivsku proizvodnju setva se obavlja prvih dana marta direktnom setvom semena (bez pikiranja) u tople leje, plastenik ili staklenik.  Njegova popularnost  je najveća u mediteranskim zemljama, budući da ovo povrće voli sunce, te je neizostavna namirnica na tanjuru. Ono što je bitno znati jeste  da patlidžan ima malu kalorijsku vrednost – samo 20 kcal na 100 g ploda.

Za plavi patlidžan su najpovoljnija duboka, rastresita i plodna zemljišta. Nepovoljna su laka i peskovita zemljišta gde su izrazita kolebanja temperature, i vlažnosti  kao i teška nestrukturna zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. Najpovoljnija je neutralna reakcija mada plavi patlidžan može uspevati i na slabo kiselim ili baznim zemljištima (PH 5,5-8,0). Važan uslov za proizvodnju plavog patlidžana je toplota. Optimalana temperatura je +25°C, i što je bitno minimalna temperatura klijanja je 13°C. Potrebna je i voda i može se slobodno reći da je sličan paprici.

Plavi patlidžan u našim agroekološkim uslovima treba gajiti isključivo iz rasada, mada u svetu, u uslovima toplog klimata, može da se gaji i direktnom setvom semena kao paradajz.

Najčešće se gaji iz pikiranog rasada, kao i paprika.

Seje se 1-2 grama semena po m2 tople leje, koja se podiže na sloju svežeg stajnjaka pomešanog sa slamom. Pre setve seme treba da se protlja sa peskom. 

Na ovaj način povredi se semenjača koja onda lakše upija vodu i brže niče. U protivnom, nicanje može da traje i 21 dan, pogotovu ako je seme staro.

Pikiranje rasada, obavlja se kada biljka dobije dva stalna lista, na rastojanja od 10 x 10 cm. Nega rasada je uobičajena a štetočine su iste kao i kod paprike. Proizvodnja rasada se podešava tako da u vreme rasađivanja biljke budu stare 60-65 dana i vrši se tek polovinom maja meseca, na 75×25 cm, po jedna biljka.

Ovakav međuprostor omogućava mašinsku kultivaciju, mašinama za međurednu obradu kukuruza. Sadnja je slična kao i kod paprike, uspravno, ne dublje od kotiledona. Rasađivanje u malim baštama obavlja se ručno, u iskopane i zalivene rupe, nagrtanjem mokre zemlje i blata na korenov sistem. Posle toga biljke se zaliju i prepuštaju prirodi – da se prime i rastu.

Vreme proizvodnje rasada uvek zavisi od klimatskih uslova, rejona gajenja i tipa proizvodnje (otvoreno polje ili staklenik). Po pravilu, ukoliko se predviđa pikiranje rasada, vreme setve treba podesiti na približno šest-sedam nedelja pre iznošenja rasada (na otvoreno polje ili u plastenik)

Vreme od cvetanja do žetve može da traje od 10 do 40 dana. Najčešće se beru nedozreli plodovi,jer plavi patližan zrenjem i prezrenjem postaje gorak. Plavi patližan dostiže težinu do  1kg, obično se ubere 2kg po biljci. Obično rodi četiri vagona po ha. 

Plavi patlidžan može da de čuva do 14 dana jer posle toga brzo gubi kvalitet, a time i ekonomsku vrednost. Posle dve nedelje čuvanja plodovi u skladištu obično počinju da trule. Truljenje je izvesnije ako su u tom periodu plodovi preneti iz optimalnih uslova za čuvanje u ne tako optimalne uslove prodavnice.

Postoje mnoge sorte i hibridi, u svim tipovima ploda. Kod nas je proširena i gaji se na oko 90% površina sorta domaći srednje dugi.

Odlikuje se ovalnim oblikom ploda težine 0,7-1,2 kg, izvanrednog potencijala za prinos. Biljka naraste u visinu oko 60-70 cm, ima 3-4 grane sa krupnim lišćem i plodovima.

Poznate su još sorte Delikates, Violet, Black Beauty, Bugarski 12, Izraelski, Plovdiv 43, Lunga Cannellina, Violeta di Napoli, itd. Sve ove sorte  pripadaju zapadnoazijskoj podvrsti S. melongena ssp. occidentale.