Katar je suočen s kopnenom, vazdušnom i morskom blokadom koju su mu nametnule Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Bahrein, a u takvim okolnostima glavni cilj zemlje postalo je sigurno snabdevanje hranom.

Od toga da li će se Katar izboriti s bojkotom ne samo da će zavisiti opstanak ekonomije, koja je nekada cvetala, već će to istovremeno pokazati da li može da preživi bez finansijskih investicija Saudijske Arabije i Ujednjenih Arapskih Emirata. Ukoliko ekonomija opstane, izgledi da Doha nastavi nezavisnu spoljnu politiku i natera Saudijce na postepeno povlačenje postaće utoliko veće, piše Gardijan.

Katar nije zemlja koja bilo šta radi polovično, a stočarska farma Baladna, koja se nalazi u pustinji, 60 kilometara od Dohe, glavni je igrač u borbi Katara za politički opstanak. Njena matična kompanija “Pauer internešnel holding”, obilato investira u izazov. Zemlja, koja je ranije uglavnom zavisila od isporuka mleka iz Saudijske Arabije, u prvo vreme oslanjala se na velikodušnost preostalih regionalnih saveznika, naročito Turske i Irana.

Džon Dore, direktor farme Baladna, nastoji da uveze krave iz SAD što pre i planira da dopuni postojeće krdo od 4.000, koje pokriva 30-40 odsto potreba za mlekom, sa dodatnih 10.000 grla do sledećeg leta – što će biti skoro potpuno dovoljno da zadovolji potrebe zemlje od 2,3 miliona stanovnika.

U toku je proces preseljavanja hiljada krava u ogromna skladišta sa oborima ograđenim metalnom ogradom. Zbog paklenih vrućina, prostor rashlađuju džinovski ventilatori i vodene prskalice. Krave konzumiraju suvu hranu, a muža se odvija mehanički, najsavremenijim mašinama, koje mogu da rade 24 sata dnevno. Na drugim delovima džinovskog područja, koje se prostire na površini od preko 70 hektara, radnici ravnaju zemljište na kome će biti podignuto još štala.

– Na neki način, bojkot je odličan za Katar. Bio je to poziv na buđenje celoj zemlji. Postali su svesni velikih mogućnosti koje ovde imamo, a one se ne odnose samo na stočarstvo. Gotovo 80 odsto hrane dobijali su od susednih zemalja. Ponekad je potreban rat ili opasnost od rata da bi se zemlje pobrinule za prehrambenu bezbednost – kaže Dore.

On je uveren da će njegova farma biti produktivnija od konkurentskih u Saudijskoj Arabiji, imajući u vidu da će jedna osoba biti odgovorna za 75 krava, dok je u Saudijskoj Arabiji taj odnos 1:45. Krave će stajati na gumenoj poslozi, a mašine će uklanjati balegu.

– Proizvodićemo dovoljno đubriva da pretvorimo Katar u ekološku zemlju – objašnjava on.

Samoodrživost je samo jedan test od koga će zavisiti da li će Katar izdržati blokadu, postati još jači i spremno dočekati hiljade posetilaca na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2022.

– Ako posmatrate drugi mesec posle blokade, trgovinski balans – uvoz i izvoz – gotovo da je vraćen u vreme pre krize. Jedan mesec imali smo pad uvoza od 40 odsto, ali smo se brzo prilagodili. Za manje od mesec dana smo se preorijentisali i umesto da se oslanjamo na grupu zemalja, sada imam pristup više od 80 država. Inflacija cena namirnice je smanjena. Dakle, uprkos teškoćama koje su nas zadesile kada je reč o personalnim odnosima, porodicama, karakteru Zalivskog saveta za saradnju, ipak će se iz svega toga izroditi mnoge šanse za našu ekonomiju. Pogledajte turizam, zdravstveni sektor, prehrambenu sigurnost – kaže Ali Šarif al Emadi, katarski ministar finansija.

– Pre 20 godina, Katar je preduzeo najteže korake. Investicije u tečni gas, industriju nafte i gasa, kao i u ugovore sa inostranim kompanijama. Ekson mobajl smo doveli pre 20 godina, a ne pre dve godine. U to vreme bilo je teško naterati strane firme da ulažu u naše prirodne resurse. Mnogo smo uložili i u obrazovanje – dodaje on.

Bojkot je samo naterao Katar da se dodatno otvori, liberalizuje zakone o trajnom boravku, ukine vizu državljanima 80 zemalja i upola smanji zakupninu mnogim kompanijama.

Sledeći korak je pozicioniranje zemlje kao poslovnog centra za kompanije koje žele da trguju s Kuvajtom, Iranom, Irakom, Pakistanom i Omanom.

– Nastupila je nova era. Odlučni smo da nevolju pretvorimo u blagoslov – kaže Jusuf Muhamed al Džaida, šef katarske Uprave za finansije.