Jagnjeće i ovčije meso se smatra delikatesom zbog svog specifičnog ukusa i mirisa. U Srbiji se često sprema kao pečenje najčešće za slave i proslave, mada je pogodno za svakodnevne obroke i to spremljeno kuvanjem ili dinstanjem. Jagnjeće meso sadrži mnoge važne vitamine i minerale, odličan je izvor belančevina, gvožđa,cinka i kalijuma. Količina proizvedenog mesa ovaca ne može da podmiri potrebe naše zemlje pa su izvozne mogućnosti posebno jagnjećeg mesa male. S druge strane spadamo u red zemalja sa najnižim konzumiranjem ove namernice, koja je po glavi stanovnika manja od tri kilogramapa malo i izvozimo.
Na osnovu pravilnika o kvalitetu mesa stoke za klanje meso ovaca razvrstano je u tri grupe i to :
- Meso jagnjadi sisančadi (mlada jagnjetina) to je meso dobiveno klanjem jagnjadi starosti od tri nedelje do tri meseca. Meso jagnjadi sisančadi koje se stavlja u promet mora da ispuni sledeće uslove: da mišićno tkivo ima svetlo ružičastu boju,da je nežne građe i da su izgled i konzistencija karakteristični za meso jagnjadi sisančadi i da su bubrezi i površina trupa bar delimično prekriveni masnim tkivom. Meso jagnjadi je vrlo ukusno i mekano za jelo sa punim ukusom i finom teksturom. Najukusnija jagnjad su starosti dva do tri meseca.
- Jagnjeće meso je meso dobiveno klanjem jagnjadi starosti od tri do devet meseci, težine trupa od 8-25kg koje ispunjava sledeće uslove: mišićno tkivo ružičaste boje, nežne građe, da masno tkivo nema žućkastu boju, da su bubrezi i površina trupa delimično prekriveni masnim tkivom.Struktura jagnjećeg ovčijeg mesa je na preseku fina i gusto zrnasta, pa pri suvim termičkim priprema ne postoji naročita potreba da se utiče na omekšanje.
- Pod ovčijim mesom, podrazumeva se meso dobiveno klanjem ovaca( muška i ženska grla) starijih od osam meseca, težine trupa preko 15kg. Boja ovčjeg mišićnog tkiva je svetle do tamnocrvene cigle boje pri čemu nijanse boje zavise od uzrasta i uhranjenosti , bubrezi i površina trupa su pokriveni ili delimično pokriveni masnim tkivom. Masno tkivo ovčetine je čvrsto mat bele boje ponekad sa žućkastom nijansom.
- Sveže ovčije meso ima specifičan miris, koji se po nekad slabo oseća na amonijak, dok loj ima jak miris.
Meso ovaca se stavlja u promet ako je veterinarsko-sanitarnim pregledom utvrđeno da je upotrebljivo za ljudsku ishranu i da ne sadrži rezidue antibiotika i hormona. Meso se stavlja u promet u trupovima, polutkama,četvrtima ili u osnovnim delovima. Pod trupom mlade jagnjetine (sisančadi) podrazumeva se ohlađeni trup sa glavom unutrašnjim organima, bubrežnim lojem, trbušnom maramicom bez kože idonjih delova noge. Pod trupom jagnjećeg i ovčijeg mesa podrazumeva se ohlađeni trup sa bubrezima i bubrežnim lojem, bez kože,glave,donjih delova noge, repa i unutrašnjih organa. Jagnjeće i ovčije meso stavljaju se u promet sa kostima, s tim štobut može biti bez kosti. Jagnjeće meso uzdužno rasecamo na polutke a između 12 i 13 rebra na četvrtine i tada dobijamo prednju četvrt (glava, vrat, potplećka,kotlet, plećka, grudi i rebra) i zadnju četvrt (but, trbušina i bubrežnjak). Pod osnovnim delovima trupa, polutki i četvrti podrazumeva se: glava koja se u kulinarstvu uglavnom upotrebljava kao cela pečena ili kuvana,vrat uglavnom se koristi za gotova jela i čorbe jer nema dovoljno mesa,potplećka (od prvog kičmenog pršljena do sedmog rebra) uglavnom se koristi za gotova jela,kotlet (7-13. rebro)specijalitet jagnjeći marinirani kotlet, plećka (prednje noge) je mesnati deo koristi sekao pečenje, grudi se uglavnom koriste za gotova jela,rebra se odvajaju od potplećke u pravcu ivice grudnog koša koristi se kao pečenje a može i za gotova jela,bubrežnjak je meso uz kičmeni stub sastoji se od kotleta, bubrega i filea ( specijaliteti za pečenje), trbušina deo između slabinskog dela i buta (rolovana jagnjetina) i but meso zadnjih nogu ( koristi se za pečenja ili jela).
Po kvalitetu jagnjeće i ovčije meso je kategorisano u tri kategorija:
Prva kategorija – but sa kolenicom i bubrežnjak
Druga kategorija – leđa, plećka, vrat i potplećka
Treća kategorija – rebra, trbušina i podlaktica
Na sam kvalitet jagnjećeg i ovčjeg mesa utiču niz faktora koje možemo svrstati u dve grupe:
- Faktori pre klanja:genetika genetske razlike između rasa pa i sojeva, način i vrsta hranjenja, zdravstveno stanje grla, transport,smeštaj u depo, stres pre klanje (posledice brzipad PH mesa, denaturacije proteina, svetlije vodnjikavo meso).
- Faktori u toku i posle klanja: Omamljivanje (koristiti sredstva za omamljivanje), klanje i rasecanje (do kontaminacije mesa dolazi pri ubadanju i uklanjanju kože kao i pri konfekcionisanju trupova), hlađenje, zamrzavanje, pakovanje i način distribucije mesa do potrošača. Meso koje se skladištinesmrznuto dobija karakterističan miris, a pri dužim skladištenjem u nepovoljnim uslovima stvara se kiseli miris, pa i miris truleži.
Jagnjeće i ovčije meso može da se distribuira ka ohlađeno, ili zamrznuto meso. Meso treba postepeno hladiti do temperature od -0,5°C do 4°C ili zamrznuti na temperaturi manjoj od -8°(-13° do -18°C), temperatura prostorije u kojoj se vrši rasecanje i pakovanje mesa treba biti manja od 10°C, prostorija za čuvanje ohlađenog mesa -1°C do 2°C.
Pri kupovinu jagnjetine ili ovčetine, obratiti pažnju na osnovne osobine: Boju koja se kreće od svetloružičaste – ružičaste-tamno crvene u zavisnosti od starosti životinja, prilikom stajanja mesa u frižideru menja boju dobija, tamnije nijanse što može biti i jedan od pokazatelja za svežinu mesa. Spoljni izgled, meso treba biti čvrsto i elastično pri pritisku na površinu odmah će se vratiti u prvobitni položaj.