Kalemljenjem mi utičemo posle izbora sorte, hibrida možda najviše na ukupan i ekonomski isplativ prinos i to tako što dobijamo biljku sa bržim razvojem korenovog sistema, otpornu na neke značajne bolesti i zemljišne štetočine, smanjenje uticaja suše, raniju berbu, lepše plodove i skoro uvek veći prinos. Ako svega ovoga nema mi se moramo zapitati što smo to radili.
Troškovi proizvodnje su povećani u odnosu na klasičnu proizvodnju rasade, ali je tehnologija razvijena i u upotrebi su tehnička sredstva koja menjaju mnogo ,mnogo ljudskog rada koji je najveća stavka u troškovima.
Posebno se seju podloga i plemka koje su poželjnih osobina, a nakon toga ide kalemljenje odabranom tehnikom i aklimatizacija kalemljenih biljaka. Setva pologe i plemke se sprovodi nakon ispitivanja procenta klijavosti, vremenskog razmaka od setve o klijanja. Nas najviše interesuje vremenski period od setve do trenutka razvoja podloge i plemke, koji odgovara trenutku kalemljenja.
Mi kod izbora podloge najviše tražimo dobro razvijen, moćan korenov sistem, otpornost ili bar rezistentnost na bolesti i štetočine, a kod plemke visok prinos i odličan kvalitet plodova. Sve je više ponuda semenskih kuća koje se odnose na semena podloge što nam ukazuje na povećanje primene tehnike kalemljenja i njegov značaj u modernoj povrtarskoj proizvodnji.
Kad želimo da se bavimo kalemljenjem krastavaca kao podlogu najčešće koristimo tikvu koja je otporna na bolesti, štetočine, valjkaste crve. Pored ovih osobina tikva ima jače razvijen korenov sistem, pa usled toga bolje je usvajanje vode i hrane, a praksa je pokazala da kalemljeni krastavac bolje podnosi niske temperature i produžava se period berbe. Najviše se kao podloga koriste tikve sa takozvanim smokvinim listom.
Ima tri glavne tehnike kalemljenja koje se izvode na krastavcu i to kalemljenjem spajanjem , na procep i pod uglom od 30°-45°C.
Oštar predmet za sečenje, najčešće nož za kalemljenje, žilet ili skalpel služi za sečenje kako ne bi došlo do oštećenja kao što je gnječenje mladog i nežnog tkiva. Obavezna mera je stalna dezinfekcija alata kojim se vrši kalemljenje i prostora gde se radi kako bi se izbegle moguće infekcije.
Seme krastavca se u zavisnosti od brzine klijanja seje tri do sedam dana pre podloge. Samo kalemljenje jednom od navedenih tehnika mora da obavlja lice koje zna i poštuje postupak i oko toga nema improvizacije. Za krastavac se najčešće koristi tehnika kalemljenjem na procep. Važno je da mesto kalemljenja bude iznad površine zemlje.
Proces aklimatizacije traje od pet do sedam dana u kontrolisanim uslovima koji se odnose na količinu svetlosti, temperaturu vazduha i vlažnost vazduha. U početku prva tri dana je relativna vlažnost vazduha od 95 pa i više procenata, posle se smanjuje.
Svetlost je takođe kontrolisana, prva dva -tri dana treba smanjiti količinu svetlosti materijalima za zasenjivanje, a već četvrti dan se materijal sklanja ujutru i uveče, a petog i šestog potpuno, a temperatura je od 24-27°C .Tačno se zna koliko koji dan treba da budu ove vrednosti i to treba ispoštovati. Najbolje je da se aklimatizacija sprovodi u posebnom zatvorenom prostoru gde se mogu kontrolisati sve tražene vrednosti.
Svrha aklimatizacije je da mlada kalemljena biljka uspešno oformi kalus koji se stvara pri kalemljenju i dovodi do srastanja plemke i podloge. Cena rasade koja je kalemljenja je dosta skuplja od rasade proizvedene na klasičan način, a to se objašnjava time da je potrebno dosta ljudskog rada.
Plodovi od kalemljenog povrća su ujednačeniji, u principu bolje obojeni i ukupan prinos je osetno veći nego kada se proizvodi klasično. Zaštita bilja je po rečima poljoprivrednih proizvođača lakša i sve to govori u prilog kalemljenja povrća u ovom slučaju krastavaca.
Na kraju da pomenemo i ukus kalemljenog povrća. Polemiše se da li ima promenjen ukus u odnosu na isto povrće koje nije kalemljeno. Proizvođači kažu da nema, a deo potrošača da ima. Sve je stvar izbora, ali proizvođači i semena i plodova moraju da paze da je za ekonomsku isplativost – dobru maloprodajnu cenu dosta značajan i ukus povrća.