U Srbiji poslednjih meseci posustaje prerada mesa. Statistika otkriva da je u avgustu iz pogona izašlo 5% manje narezaka i drugih prerađevina. Pojedini proizvođači kažu da polako gube utakmicu od kolega iz regiona čiji jeftiniji proizvodi u Srbiju stižu bez prepreka.
Prerada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa, u periodu od januara do avgusta, smanjena je za 2% u odnosu na isti period lane.
– Imamo problem i s preprodajom mesa, ali i s primarnom proizvodnjom – kaže ekonomista Ivan Nikolić. – Dugoročna tendencija je smanjenje stočnog fonda u Srbiji. Veliki je pad u broju goveda i živine, dok se kod svinja broj možda i povećao. Stočarstvo kod nas nije iskorišćeno na pravi način.
Neki od mesnih prerađivača kažu da ih podaci ne iznenađuju i tvrde da su primetili veći uvoz.
– Ne čudi me smanjena prerada mesa, jer je povećan uvoz robe iz Hrvatske i Italije – kaže Radoslav Nedeljković, vlasnik Mesne industrije Nedeljković.
– Nema dodatnog opterećenja za uvoz mesnih prerađevina iz CEFTA regiona. Kada uvozimo meso iz drugih zemalja, postoje prelevmani. Da postoji zaštita uvoza mesnih prerađevina iz regiona, naši proizvodi bi bili i do 20% jeftiniji. Na pojedinim stranim proizvodima, naročito na viršlama, vidite da su pravljene od pilećeg i ćurećeg mehanički otkošćenog mesa. Neko bira cenu, neko kvalitet.
Nisu, međutim, svi proizvođači nezadovoljni. Petar Matijević, vlasnik Mesne industrije Matijević, tvrdi da radi punom parom.
– Poslujemo odlično – tvrdi Matijević. – Ove godine nam je proizvodnja prerađevina porasla u proseku za 6%. Pojedine artikle, poput viršli, proizvodimo i 50% više. Nema nekog velikog uvoza prerađevina, jer nisu kvalitetnije od naših.
U Privrednoj komori Srbije, s druge strane, napominju da je ove godine Srbija znatno povećala uvoz mesa.
– U ovom periodu mi imamo za skoro 30% veći uvoz mesa i veliki uvoz masnoća – kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo PKS.
– To meso ide u preradu. Uvoz je bio veliki jer je i cena žive vage tovljenika kod nas bila 220 dinara, pa ga je bilo jeftinije uvesti. Sada je pala cena žive vage na 160 dinara za kilogram, skoro za četvrtinu, ali kilogram krmendale u radnji košta isto.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da na uvoz mesnih prerađevina i mesa postoje prelevmani. Oni se odnose na uvoz iz zemalja EU i država s kojima nemamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, kao što su Švajcarska, Lihtenštajn i Norveška. Za države CEFTA ne postoje nikakvi nameti na uvoz.
– Poređenjem prvih devet meseci ove godine i prošle, ne beleži se neki veliki porast uvoza mesnih prerađevina koji bi mogao da ugrozi našu domaću industriju – tvrde u resornom ministarstvu.
– Uz to, Ministarstvo je ove godine najveći deo budžeta usmerio u investicije u prerađivačku industriju. Oni imaju i prednost prilikom zakupa državnog zemljišta
