Čeri paradajz (engl. trešnja; neki ga zovu i koktel; Licopersicon esculentum Mill.) jedna je od najvažnijih povrtarskih vrsta. Pripada familiji Solanaceae i svakodnevno se koristi u ljudskoj ishrani. Zbog kratke vegetacije i visokog prinosa, veoma je popularan među proizvođačima, i zbog toga se površine na kojima se uzgaja svake godine povećavaju.

Prema dostupnim podacima, potiče iz uske priobalne zone koja obuhvata Peru, Ekvador, severni Čile i ostrva Galapagosa. Lokalno astečko i indijansko stanovništvo je birajući krupnije i ukusnije plodove izvršilo prvu selekciju i pretvorila divlji paradajz u gajeni usev.

Čeri paradajz je usev tople sezone, međutim, ima širok areal rasprostranjenja. Gaji se na otvorenom polju i zaštićenom prostoru.

Optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 15-18°C dok je optimalna temperature vazduha za rast i razviće oko 25°C dnevna i 17-18°C noćna. Optimalna vlažnost zemljišta je 60-70 % poljskog vodnog kapaciteta (PVK), a relativna vlaga vazduha 50-60%, dok se u fazi cvetanja vlaga mora biti niža (oko 40%) da ne bi došlo do abortivnosti cvetova. Treba napomenuti da je trešnjoliki paradajz osetljiv na promene klimatskih uslova. Zbog ove činjenice treba izbegavati gajenje na otvorenom polju, ali to ne znači da se ne gaji van zaštićenog prostora.  Kao predusev, dobar je pirinač, mahunarke, šećerna trska i kukuruz.

Potreba za hranljivim elementima naročito su izražene prema azotu, fosforu i kalijumu. Iz grupe mikrolemenata najznačajniji su kalcijum, magnezijum, sumpor, bor, gvožđe, bakar, cink i mangan.

Čeri paradajz se može gajiti tokom cele godine u povoljnim vremenskim uslovima. Kod nas je to moguće, ali uz dodatne troškove zagrevanja zaštićenog prostora, te stoga nije isplativo.

Međutim, ako se uzme u obzir broj plodova, odnosno prinos po biljci čeri paradajza i njegova cena na tržištu, može se doći do zaključka da je ova biljka isplativa.

Setva rasada obavlja se u različitim terminima, u zavisnosti od vremena kada proizvođač želi da iznese biljku na otvoreno polje ili je rasadi u zaštićenom prostoru.

Za setvu rasada treba koristiti selekcionisano i kvalitetno seme.

Neophodno je da seme bude dezinfikovano, jer se određene bolesti prenose semenom. Seje se u toplim, mlakim ili otvorenim lejama, tunelima i savremenim plastenici u zavisnosti od vremena setve i mogućnosti proizvođača.

Za setvu je potrebno 8–10 g/m2 semena ukoliko se rasad pikira, a ukoliko se ne pikira potrebno je upola manje.

U našim klimatskim uslovima, setva se obavlja oko 15. februara ukoliko se iznosi na otvoreno polje ili od sredine do kraja januara ukoliko se gaji u zaštićenom prostoru. Rasad stasava za rasađivanje nakon 6-8 nedelja.

Rasađuje se na razmaku 80-100 x 40–60 cm. S obzirom na to da je trešnjoliki paradajz osetljiv na promene klimatskih uslova, nije preporučljivo gajiti ga na otvorenom polju jer može doći do gubitaka. Što se tiče mera nege, pre svega mora da se obavlja redovno pinciranje, odnosno zakidanje zaperaka da ne bi došlo do bujanja biljke. Kada zaperci dostignu dužinu 4-5 cm potrebno ih je odstraniti. Uglavnom se obavlja jednom nedeljno.

Potrebno je ukloniti sve listove do prve cvetne grane. Ukoliko želimo da ubrzamo sazrevanje obavljamo zakidanje vrha biljke (dekapitaciju), i u tom slučaju biljka prestaje da raste u visinu te se na račun toga ubrzava sazrevanje plodova. Jedna od bitnih mera nege je navodnjavanje.

Najekonomičnije je „kap po kap”.

Velika mana prilikom proizvodnje ovog tipa paradajza, koja ograničava naše proizvođače koji bi ga možda i gajili, jeste berba. Naime, čeri paradajz po biljci daje oko 150 plodova.

Može se brati i u grozdovima, ali se najčešće bere pojedinačno. S druge strane, velika prednost ovog paradajza je cena koja se kreće od 300 do 500 dinara po kilogramu i kada se uzme u obzir da jedan plod teži 10–15 g može se lako izračunati da po cvetnoj grani proizvođač može zaraditi i više od 1.000 dinara.

Trešnjoliki paradajz ima vrlo dobre hemijske karakteristike. Paradajz žute boje sadrži beta karoten, crvene likopen, a crni antocijan. Svi su jaki antioksidanti koji utiču na ćelije raka. Likopen se unosi u organizam isključivo ishranom paradajzom, ali crveni trešnjoliki paradajz ima daleko najviše likopena od svih ostalih vrsta paradajza.

U odnosu na „običan” paradajz koji sadrži oko 4,7% šećera, čeri paradajz sadrži 7 do 7,5 % ugljenih hidrata, što mu daje sladak ukus. Ima finu aromu i izbalansiran odnos šećera. Čeri paradajz u ishrani je posebno značajan i cenjen zbog niskih kalorijskih vrednosti, sadržaja organskih kiselina, ugljenih hidrata, vlakana, C vitamina, provitamina A i B grupe, E, K i PP. Naime, u 100 grama svežeg ploda imamo ukupno 21 kaloriju, UH je 4,41 g, proteina ima 1,47g i masti je ukupno 0,3 grama.