Nakon završene berbe, počinje priprema voćnjaka za narednu vegetaciju. U ovom periodu moramo obaviti određenje radnje koje imaju za cilj da pripreme biljke za predstojeću zimu.

Sa hladnim vremenom biljke bi trebalo da zaustave rast , povuku hranljive materije u koren i uspore protok biljnih sokova. Međutim nekih godina biljke ne prepoznaju „vreme“ za zimsko mirovanje, zbog duge i tople jeseni. Tada se može desiti da dođe do ponovog kretanja vegetacije, što je veoma šteteno, pogotovo ako dođe do naglog pada temperature, usled čega može doći do izmrzavanja nabubrelih pupoljaka, pucanja kore, smrzavanja debla.

Da ne bi došlo do ovih pojava izbegavati kasnu prihranu azotnim đubrivima, kao i folijarnim azotnim đubrivima, koja dovode do velike bujnosti biljke.

U slučaju da zbog vremenskih prilika biljke ne odbace list, a da bi sprečili napred navedene negativne posledice, preporuka proizvođačima je  prskanje voćnjaka ureom. Napraviti 5% rastvor uree i prskati kao da je u pitanju pesticid.

Urea će naterati biljku da odbaci list i počne sa fiziološkim pripremama za zimu. Osim ovog dejstva urea ima i dopunsko fungicidno dejstvo, posebno na prouzrokovače čađave krastavosti jabuke. Najbolji efekat se postiže ako se urea primeni u momentu kada lišće počne da menja boju iz zelene u bledo zelenu ili žutu. Tada će biljka uspeti da usvoji azot iz uree i transportuje ga u koren, grane i pupoljke. Usvojeni i uskladišteni azot biljka će da iskoristi u proleće za bubrenje pupoljaka, prirast mladara i razvitak cvetnih pupoljaka.

Kada biljka zbaci list treba obaviti higijensko čišćenje voćnjaka. To obuhvata sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje. Ovo je pravo vreme za sanacijskurezidbu voćaka. To znači da ovom rezidbom uklanjamo samo suve, bolesne, polomljenje , oštećene grane. Pri ovoj rezidbi ograničavamo se samo na sanaciju i pazimo da rez bude što manji. U slučaju da nam se desi da napravimo veće rezove , obavezno je premazivnje tih rana kalemarskim voskom.

Obavezno je jesenje prskanje voća sredstvima na bazi bakra kada opadne oko 60% lista. Utrošak vode po hektaru treba da je 600 l, ova povećna količina vode je potrebna, kako što bolje okupali voćke, odnosno pokrili sve delove biljke i obezbedili efikasnije delovanje bakarnih preparata.

U novembru mesecu, kada se stvore povoljni vremenski uslovi obavlja se osnovno đurenje sa kompleksnim mineralnim đubrivima, koja imaju veći sadržaj fosvora i kalijuma u odnosu na azot.