U prirodi postoji crna (Brassica nigra) i bela slačica (Sinapis alba), a svaka od njih ima svojstva zbog kojih se u narodu koriste za više namena.

Bela slačica, poreklom je iz Indije. Rimljani su prvi počeli da pripremaju senf od semenki slačice po receptu iz I veka n.e. Prvi pisani zapis u kome se spominje senf potiče još od pre 5.000 godina.  Za senf su znali Egipćani, a Stari Grci i Rimljani su ga koristili i za konzerviranje.  Rasprostranjen je u raznim delovima Evrope, Azije, Bliskog Istoka i Mediterana.

Godišnja potrošnja slačice u svetu je danas preko 300.000 t. Francuzi su najveći konzumenti slačice u svetu, oko 0,7 kg godišnje po osobi, što je približno 70 % od ukupne godišnje proizvodnje Kanade. Najveći proizvođači semena slačice poslednjih godina su Kanada, Nepal, Rusija, Češka i SAD.

Slačica se gaji radi semena koje sadrži oko 30% ulja koje je slično suncokretovom i koristi se za jelo, sadrži oko 25% sluzi, 0,8-1,1 % etarskog ulja koje se koristi u kozmetici i medicini, oko 2,5% glikozida sinalbina od koga potiče ljutina semena.

Mlevenjem semena slačice dobija se brašno koje sa vodom daje kašu koja je dobra za lečenje reume, nazeba…  Upotrebljava se i protiv navale krvi u glavu, protiv moždane kapi, oduzetosti, upale porebrice, grčeva želuca i žučnog mehura. Vegetativna masa slačice je dobra stočna hrana.

Slačica je medonosna biljka koju pčele obožavaju. U sebi sadrži veliku koncentraciju lipida, ugljenih hidrata i proteina. Od mineralnih materija najprisutniji je fosfor, a zatim kalijum i kalcijum, dok su od vitamina dominantni vitamin A, tiamin, riboflavin i niacin. Dobar su izvor i omega 3 masnih kiselina. Zanimljivo je da podnosi mrazeve i do minus sedam stepeni a sazreva i na plus deset.

Slačica nema velike zahteve prema zemljištu mada ne podnosi kisela zemljišta. Gaji se u plodoredu posle žitarica, grahorice, krompira.

Seje se rano u proleće u prvoj dekadi marta i to uskoredo i širokoredo. Preporuka bi bila da je bolja širokoreda zbog međuredne obrade i boljeg grananja, a samim tim postiže se i veći prinos. Dubina setve je 2-4 cm zavisno od tipa zemljišta, a količina semena je 7 kg/ha. Ukoliko se koristi za zelenišno đubrivo treba 15-20 kg/ha. Repičin sjajnik može naneti velike štete i zato se mora voditi računa i prskati pred cvetanje.

Žetva se obavlja u punoj zrelosti, kada seme dobije žutu boju i kada padne vlaga ispod 10 procenata. Prinos semena je 1500-2000 kg/ha.

Crna slačica u manjim količinama pospešuje izlučivanje sokova za varenje i primanje hranljivih sastojaka. Prevelike količine nisu preporučljive jer mogu da izazovu nadražaj i upalu želuca i creva, a kod žena još i smetnje u vreme menstrualnog ciklusa, kao i upalu jajnika. Zato se u narodnoj medicini i preporučuju oblozi, jer prodiru vrlo duboko preko kože, podstičući metabolizam u dubini organizma, a na taj način eliminišu bolove ili drugi uzrok određenog oboljenja.

RECEPTI ZA KUĆNO LEČENJE

U svakom slučaju dobro je imati u svojoj kućnoj apoteci, jer su obloge i kupke od slačice od pomoći kod mnogih i akutnih i hroničnih problema.

Slačicu treba čuvati u zrnu, a melje se u manjim količinama. Može se samleti u mlinu za kafu  ili istucati u avanu. Najbolje je čuvati u neprovidnoj kutiji, na tamnom i hladnom mestu. Preporuka je da se upotrebi u roku od dve do tri nedelje posle mlevenja,  jer posle toga su lekovita svojstva znatno smanjena.

Obloge od slačice su odlične kod bronhitisa, astme , pneumonije, čišćenje sinusa i otpušavanja pluća.

Priprema se od 100 grama crne slačice u prahu koja se pomeša sa toplom vodom ( temperatura vode od 25-30 stepeni) i meša se dok se ne napravi meka pasta. Pastu nanesemo između dva komada tkanine ( najbolje pamučne) i stavimo na grudi tj. na problematično mesto. Obloga se drži dok se ne oseti  jako peckanje, a to je obično oko 10- 15 minuta i tada se ukloni ili se stavi na sledeće problematično mesto, a deo na kome je bila obloga prekrije toplim materijalom.

Treba biti oprezan sa oblogom jer ako se predugo drži može izazvati crvenilo kože pa čak i plikove. Za decu i one koji ne mogu da podnesu iritaciju slačice obloga se može praviti od 50 grama mlevene slačice i 100 grama lanenog brašna i drži se 3- 5 minuta posle čega se koža može oprati toplom ali ne vrućom vodom i namazati uljem, najbolje susamovim.

Kožni problemi se takođe mogu lečiti sa mlevenom slačicom ili uljem od slačice.

Kod čireva na koži staviti mlevenu slačicu na čir i to će pomoći da čir bezbolno pukne i da gnoj polako izađe,a mesto gde je bio čir zalečiće se brže.

U slučaju inficirane posekotine mlevena slačica pomešana sa medom i gijem nanata na ranu smanjiće infekciju.

Mlevena slačica je  dobra u slučaju nesvestice, ako je staviti pod nos , onesvešćenoj osobi, miris slačice će povratiti svest.

Slačica sa medom ako se žvaće svako jutro za kratko vreme imaćete čist, jasan glas za pevanje. Detoksikacija, posebno posle trovanja, može da se uradi ako se kašika mlevene crne slačice pomeša u čaši vode i popije na prazan stomak. To će izazvati nagon za povraćanjem čime će se izbaciti i otrovne materije iz želudca.

Čaj od slačice se pravi tako što se u čašu ključale vode doda jedna kašičica mlevene slačice i ostavi da odstoji pet minuta. Odličan je kod bronhitisa,groznice, prehlade,  bolova u kostima i mišićima jer stimuliše cirkulaciju.

Kupka od slačice može da se napravi lokalna ili generalna i  preporučuje se za lečenje glavobolje, prehlade, kašlja, dugog izlaganja hladnoći ili promaji, visokog krvnog pritiska, reume, artritisa.

Lokalna kupka je dobra za tretiranje reumatizma, prehlade, upale grla i neuralgijskog bola.

Dvadeset pet do trideset grama  crne slačice, može u zrnu ali je bolje mlevena, sipa se u malu platnenu vrećicu i prelije sa  2-3 litre tople vode, zagrejane na 25-30 stepeni. Uronite noge ili ruke u ovako pripremljenu kupku i držite od 10- 20 minuta.

Kod generalne kupke tj. kupke celog tela, količina slačice je 250 grama. Staviti slačicu u platnenu vrećicu i potopiti u kadu sa toplom vodom, temperatura vode treba da bude oko 40 stepeni. Kada osetite ljutkast miris slačice lezite u kadu i ostanite u vodi oko 5- 10 minuta. Kada koža pocrveni operite je običnom, toplom vodom, dobro osušite i namažite uljem. Posle toga lezite i odmarajte.

Mast od slačice najbrže deluje protiv astme. Priprema se gnječenjem 100 grama slačice sa podjednakom količinom vode zagrejane na 55 stepeni, što je najdelotvornija temperatura. Ako koža pocrveni u roku od pet minuta pošto ste je namazali mašću od slačice znači da ste snažne muskulature. Jer, što je sporiji protok limfne tečnosti sporija je prokrvljenost i koža sporije crveni. Tako da što je crvenilo brže, jača je fizička konstitucija. S druge strane, što koža sporije crveni to je stanje pacijenta lošije. Osim u slučajevima astme, mast slačice ne bi trebalo da se stavlja direktno na kožu, već najpre na gazu a zatim na kožu. Takođe, jednom upotrebljena mast ne mora da se baca. Može se upotrebiti najmanje još četiri, pet puta, tako što se blago zagreje pre svakog nanošenja.

Mast pomaže protiv hronične astme (u tom slučaju nanosi se duž kičmene moždine širine 5 centimetara ), lumbaga, bola u grlu, ukočenosti ramena, grube ili kože koja se ljuspa, protiv psorijaze..