Uljana tikva je plemenita varijanta stočne tikve. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu selekcionisane su dve sorte. To su uljana tikva – golica Olinka i uljana tikva sa ljuskom Olivia. Sorta Olivia spada u grupu puzećih formi jer glavno stablo dostiže dužinu i do 3 m.

Uljane tikve „Olivija“ i „Olinka“ se karakterišu visokim prinosom svežeg ploda (40-50 t/ha) i suvog zrna (600-800kg/ha) kao i visokim sadržajem ulja u zrnu (45-47%).

Tikva je toploljubiva biljka. Veoma je osetljiva prema niskim temperaturama, što treba uzeti u obzir pri određivanju vremena setve. Mlade biljčice tikve na -1 °C izmrzavaju, a potpuno zreli plodovi podnose jesenje mrazeve od -3 do -4 °C.

Tikva najbolje uspeva na plodnom, humusom bogatom černozemu i sličnim zemljištima, ali je povoljna okolnost da se uspešno može gajiti i na peskovitim zemljištima. Depresije, podvodni, hladni tereni i kisela zemljišta nisu pogodna za uljanu tikvu.

Uljana tikva ne postavlja posebne zahteve prema predusevu, a i sama je dobar predusev za većinu gajenih biljaka.

Spada među kulture koje vrlo povoljno reaguju na đubrenje stajnjakom. Dobro zgoreli stajnjak se unosi u brazde,  ili se ravnomerno rastura po celoj parceli u količini od 30 – 40 t/ha. Đubrenjem u kućice štedi se stajnjak, ali je ovaj način skup. Drugi nedostatak formiranja kućica je da u proleće za vreme dobre obezbeđenosti zemljišta vlagom iz zimskog perioda, korenov sistem prožima samo plitak prostor samih kućica, pa takav usev sa korenom blizu površine zemijšta lako strada usled kasnijih letnjih suša. Vreme upotrebe stajnjaka je jesen, a na peskovitim zemljištima proleće. Posle upotrebe stajnjaka količina mineralnih đubriva se može smanjiti.

Iskustvo pokazuje da u vlažnim područjima,  i u godinama sa većom količinom padavina upotreba celokupne količine azota u proleće, za vreme predsetvene pripreme u dva dela, pre setve i za vreme međuredne obrade u vidu prihranjivanja daju veoma dobre rezultate. Prevelika količina azota u zemljištu ubrzava razvoj lisne mase i mesnatog dela ploda, nepovoljno utiče na oplodnju i usporava sazrevanje semena.

U cilju bolje oplodnje i povećanja prinosa semena, za vreme masovnog cvetanja i obrazovanja semena, preporučuje se upotreba folijarnih đubriva koja sadrže mikroelemente. Ova mera se može sprovesti samo leđnom prskalicom i pažljivim koračanjem između loza na manjim površinama ili aviotretiranjem na velikim površinama.

Vreme setve uljane tikve je od kraja aprila do početka maja, kada je temperatura na dubini setve trajno iznad 12 °C. Topla zemljišta omogućavaju raniju setvu, a time se bolje iskorišćava rezerva vlage u zemljištu za početni rast tikve. Setva se vrši plitko, na normalnim zemljištima do 3 – 5 cm, a na pesku 4 – 6 cm. Preporučuje se upotreba isključivo sortnog dezinfikovanog semena dobre klijavosti i energije klijanja. Međurednu obradu useva treba početi čim se ugledaju redovi i nastaviti sve do početka intenzivnog izduživanja stabla u cilju održavanja zemljišta u rastresitom stanju, razbijanja pokorice, čuvanja zemljišne vlage i suzbijanja korova. Uništavanje korova u redovima i proređivanje pregustog sklopa se vrši ručnim okopavanjem u fazi kada se korovi masovno pojavljuju. Okopavanje je prilika da se pokupe obolele biljke koje se obavezno uništavaju na kraju njive.

Najčešće bolesti tikve su pepelnica, plamenjača, fuzariozno uvenuće, trulež ploda i neki virusi. Kao mera prevencije preporučuje se setva zaprašenog sortnog semena, sakupljanje i uništavanje zaraženih biljaka i poštovanje plodoreda.

Setvom nekoliko redova kukuruza ili sličnih robusnih biljaka duž cele parcele u dva – tri puta ređem sklopu od uobičajenog, postiže se dobra zaštita od štetnog dejstva vetra, a povoljno se menja i mikroklima parcele.

Znaci sazrevanja uljane tikve su sušenje plodne drške, listova i stabla. Tokom sazrevanja plodovi uljane tikve – golice Olinka dobijaju limunžutu boju sa tamnim narandžasto-zelenim prugama, a plodovi sorte Olivia postaju jednobojno tamnonarandžasti. Kora zrelog ploda noktom se ne može probosti. Zrele semenke su čvrste i pune. Žetvu treba početi kad je 80 – 85% plodova sazrelo. Prilikom sakupljanja i transporta treba paziti da se plodovi ne oštete inače će vrlo brzo istrunuti.

Ubiranje plodova i vađenje semena se vrši ručno ili mašinski. Kombajn za vađenje semena odvaja seme od mesa prethodno zdrobljenog ploda. Seme vađeno mašinom mora se odmah oprati radi odstranjivanja delića kore i mesa ploda. Za biopreparate se traži da seme bude što čistije i kvalitetnije, što se najlakše postiže ručnim vađenjem. Seme se zatim suši u sušarama ili na suncu. Temperatura vazdušne struje u sušari ne sme da pređe 40 °C. Pri prirodnom sušenju debljina sloja vlažnog semena u početku sušenja ne sme da prelazi 2 – 3 cm. Sušenje se vrši do 8 – 10% vlage u zrnu. Suviše sporo i dugo sušenje izaziva ljuštenje tankog zelenog pokrivača semena kod uljane tikve – golice čija masa semena postaje išarana belom bojom, a semenke sa ljuskom se lako plesne. Suvo seme je moguće skladištiti u sve debljem sloju uz povremeno mešanje radi ventilacije. Pre konačnog pakovanja seme treba pročistiti vetrenjačom.

Tikvino ulje (pogrešno nazvano „bundevino ulje“ ili „ulje bundevskih koštica“) dobija se procesom „hladnog ceđenja“ hidrauličnim ili pužnim presama, dakle bez upotrebe hemikalija. Ulje se konzumira kao nerafinisano salatno ulje. Uljana tikva-golica je pogodnija za ceđenje ulja od one sa ljuskom jer daje veći prinos ulja a ovo ulje obično ima i viši sadržaj važnih aktivnih materija. Uljane pogače koje ostaju nakon presovanja ulja iz semena tikve bogate su belančevinama. Meso tikve, zahvaljujući sadržaju celuloze, poseduje purgativno dejstvo tj. ulogu „čišćenja“ organizma od otpadnih materija. Pored uloge „čišćenja“ organizma, meso ploda tikve poseduje i diuretično dejstvo, deluje umirujuće i olakšavajuće. U zimskom periodu, zahvaljujući vitaminima i mineralima, povećava se otpornost organizma prema infekcijama, stiče se mentalna svežina i vitalnost.