Danas se u Meksiku gaji više od stotinu vrsta čili paprike, a još nekoliko u Centralnoj i Južnoj Americi, jugoistočnoj Aziji, Kini, Indiji, severnoj Africi i Španiji, a kod nas ima onih koje po kvalitetu ne zaostaju za najljućim i najboljim meksičkim sortama.
Čili papričice su sastavni deo meksičke, indijske i indonežanske kuhinje. Najčešće se upotrebljavaju za začinjavanje čorbi od ribe i povrća, za jela od jaja i kravljeg sira, gulaše i tatarski biftek, salatu i jela od paprika i pasulja, marinade raznih vrsta, kao i za salate od povrća. Koriste se i kao začin za mešavine za preradu mesa, a sastavni je deo svih ljutih pikantnih sosova poput karija, tabasko sosa ili meksičke salse.
Hranljive i medicinske osobine čilija poznate su širom sveta. Bogat je hemikalijom kapsaicin koja opušta nerve i smanjuje bol. Neka plemena u Peruu stavljaju plodove čilija na zube da bi ublažili zubobolju. Utvrđeno je da čili sprečava stvaranje čira jer kapsaicin ubrzava protok krvi i štiti stomak. Novija istraživanja govore da čili deluje protiv tumora. Ipak, lekari upozoravaju da treba biti obazriv sa njegovom upotrebom. Ko ima problema sa holesterolom, treba da izbegava čili. Deci se, takođe, ne preporučuje da ga jedu. Čili papričice sadrže raznolike minerale, ali u količinama ispod 10 % RDA. Odličan je izvor vitamina C (143,7 mg što čini 240 % RDA) i dobar izvor vitamina K (14 μg što čini 14 % RDA). U sastavu 100 g čili papričice nalazi se i 1,5 g dijetalnih vlakana, 534 μg beta-karotena, 709 μg luteina i zeaksantina.
Stepen ljutine izražava se u tzv. Skovil jedinicama (SHU). Obična paprika ima SHU nula, jalapeno paprika 3.000–6.000, dok najljuća poznata čili paprika jolokia, koja se uzgaja u Bangladešu, severoistočnoj Aziji i na Šri Lanki, ima SHU preko milion!
Koristi se i u latinoameričkoj, indijskoj, kineskoj, japanskoj i korejskoj medicini, kao pomoć kod probavnih problema, za stimulaciju apetita, bolove u mišićima i lečenju ozeblina. U Evropi i Americi koriste se preparati za spoljnu upotrebu – melemi, gelovi i oblozi, za smanjenje bolova u slučaju migrene, osteoartritisa, reumatoidnog artritisa, bolova u mišićima i zglobovima, i za poboljšanje cirkulacije. Kapsaicin snižava temperaturu, delovanjem na moždani centar za regulaciju telesne temperature. Upravo stoga u tropskim i suptropskim krajevima ljudi jedu čili papriku jer im pomaže da lakše podnesu vrućine.
Ukoliko volite ljute papričice možete ih lako gajiti i u vlastitom domu. Čili papričice su veoma tolerantne prema uslovima gajenja i izdržavaju temperature od 7°C do 29°C. Niže temperature mogu prouzrokovati izostanak ploda, pa zato pazite da nisu na hladnom. Za dobar rod koristite dobro dreniranu zemlju s peskom. Čili voli hranljivo, rastresito zemljište i dosta toplote. Potrebno je da bude šest do osam časova dnevno na svetlosti. U staklenicima cele godine može da daje plodove.
Životni vek semena zavisi od vrste papričice i uslova skladištenja. Seme koje je čuvano na hladnom i suvom mestu duže će biti sposobno za razvoj. Zato pri kupovini obratite pažnju na datum pakovanja, kako biste kupili što svežije seme. U većini slučajeva, uz pravilno čuvanje, isto seme možete koristiti nekoliko godina. Ukoliko kupujete već formiranu biljku, izaberite primerak bez cvetova i plodova, sa tamnozelenim listovima. Seme postavite svega nekoliko milimetara pod zemlju.
Zemlja treba da bude vlažna, a ne mokra i zato je bitna dobra drenaža. Za orošavanje voda treba da bude prokuvana i da je odstajala bar jedan dan. Saksiju obavezno prekriti najlonom. Seme čili papričice proklijaće za nekoliko nedelja, u vlažnoj zemlji, pri temperaturi od 20°C do 35°C. Kada se na biljkama obrazuje prvi par uspravnih listića možete ih presaditi, pri čemu morate voditi računa da ne oštetite koren, koji je u tom trenutku najosetljiviji. Za pravilan rast biljke obezbedite dosta svetla. Poželjno je jutarnje sunce. Možete je izneti i napolje, na terasu, nekoliko nedelja nakon poslednjeg mraza, ali svakako uveče, tj. ne po jakom suncu.
