Sajam etno hrane i pića na kojem je oko 300 izlagača počeo je danas na Beogradskom sajmu i trajaće do 25 novembra.

Izloženo je više od 2.000 različitih tradicionalnih prehrambenih proizvoda najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina. Riznica domaćih proizvoda i pića, pravi praznik za oči. To je ono sa čime se Srbija ponosi! Ovaj događaj bi svi trebalo da vide i obiđu, ne samo domaći posetioci nego  i strani!  Med, mleko, slanina, čvarci, sirevi, vina, rakije, ajvar, tradicionalna srpska jela….

Proizvodi koji se mogu pronaći na Sajmu, predstavljaju deo srpske tradicije i identiteta,  izjavio je zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović koji je otvorio Sajam.

Veliki broj zadružnih saveza i regionalnih komora nalaze se ovde zajedno sa malim proizvođačima, koji ne mogu samostalno da predstve svoje proizvode. Ovo je Srbija u malom, u pravom smislu te reči, rekao je Mladenović.

– Za poljoprivredu je u 2017. godini obezbeđeno 120 miliona dinara. Od toga je 50 miliona namenjeno za voćarstvo i povrtarstvo, sa više od 100 učesnika u tom programu. Za stočarstvo je bilo namenjeno 18 miliona, sa 82 učesnika u subvencionisanju. Kada je u pitanju pčelarstvo, namenjeno je osam miliona dinara za 146 učesnika u subvencionisanju. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti ni obezbeđenih 35 miliona dinara za kupovinu mehanizacije. Poljoprivrednici sa teritorije grada Beograda dobili su 35 traktora i to je dodatni stimulans da naredne godine u budžetu grada bude još više novca za ovu namenu.  Grad na taj način želi da pomogne poljoprivrednicima, posebno porodičnim gazdinstvima. Beograd je prepoznao potrebe, ali i snagu poljoprivrede, pa se nadam da će ove mere pomoći poljoprivrednicima i njihovim porodicama – istakao je Mladenović.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević  pozdravio je  prisutne u ime ministra Branislava Nedimovića i rekao da je Sajam etno hrane i pića jedinstvena manifestacija u ovom delu Evrope.

On je dodao da mu je drago da se interesovanje povećava iz godine u godinu i ujedno pozdravio sve strane izlagače koji su odlučili da prezentuju svoje proizvode posetiocima Sajma.

Svrljiški štand izazvao je pažnju mnogih, a posetioci su mogli da probaju najbolji svrljiški sir, svrljiški belmuž, svrljiško jagnje i ostale specijalitete, kao i da vide unikatne ručne radove sa motivima svrljiškog kraja, i već prepoznatljivi kolači, Udruženja ,,Gorska vila, na čelu sa Eminom Stefanović.

U ovom kraju gaji se autohtona vrsta ovce – svrljiška pramenka, poznata po izuzetnim reproduktuvnim i proizvodnim osobinama. Ovce pasu na pašnjacima prepunim lekovitim biljkama, na nadmorskoj visini od 700 – 800 metara. Zbog takvih uslova, meso, kao i mleko od kojeg se pravi čuvani Svrljiški sir i Srvljiški kačkavalj, ima poseban ukus. Mogli bi se reći da je okruženje tajna dobre jagnjetine ovog kraja, a tajna dobrog sira i Belmuža punomasno, neobrano mleko, jer ovde nema kajmaka. Ovaj kraj sve više je prepoznat i po uzgoju koza. Sve je veći broj gazdinstava koja su uvidela da su kozji proizvodi i hrana i lek od kojih svi imaju blagodet: i proizvođači i konzumenti, i čitava ekonomija. Poslednjih godina sve je više površina pod zasadima voća. S tim u vezi ZZ „Svrljižanka“ je fokus svog delovanja odredila prema povećanju stočnog fonda, podizanju prerađivačkiih kapaciteta za uvećanje prerade mleka, ali i prerade voća. – Pokušavamo da iskoristimo blagodeti našeg kraja, onog što nam je priroda dala, što su naši nekada radili i od toga živeli. Sve to pokušavamo da podignemo na viši nivo. Ima tu još prostora za napredak, ali razultati su i sada vidljivi – naglasila je Dragica Ristić, jedan od žena koja vodi ovu opštinu.

Štand Opštine Svrljig,  posetilo je narodni poslanik Milija Miletić.

Čast mi je što sam iz Svrljiga i što ste na najbolji mogući način predstavili našu malu, ali ipak značajnu opštinu. Svrljig ima šta da ponudi i da pokaže, a ja ću se zalagati da se u narednom periodu pomogne svakom domaćinstvu koje intenzivno radi na proizvodnji ručnih radova, domaćih proizvoda  kako bi se povećala, odnosno proširila proizvodnja svrljiških proizvoda, rekao je Miletić.

On je istakao  da već postoji interesovanje za dolazak turista u Svrljig i obilazak prirodnih lepota, ali i poljoprivrednih gazdinstava i turističkih potencijala, što je ujedno i cilj ovakvih sajmova.

Sajam je otvoren svakog dana od 10 do 19 sati, a poslednjeg dana, 25. novembra do 17 sati.