U Srbiji je za poslednjih pet meseci formirano 180 zadruga i tako je razbijeno nepoverenje u ideju obnavljanja zadrugarstva, izjavio je ministar Vlade Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić.

On je posle obilaska štanda Zadružnog saveza Srbije na Međunarodnom sajmu etno hrane i pića na Beogradskom sajmu novinarima rekao da bez novca nema razvoja zadrugarstva i sela.

„Raspravljamo o budžetu u Skupštini i lokalnim opštinama i apelujem na sve da moraju da budu spremni za dodatna izdvajanja sredstava za poljoprivredu“, kazao je Krkobabić. Kako je rekao, pitanje malinara, ratara i stočara može biti rešeno jedino formiranjem zadruga, „podrazumeva se primerenih 21. veku, koje će biti specijalizovane“.

Hoćemo mladim ljudima da pružimo mogućnost izbora da ostanu ovde, a zadruge su jedan od načina“, rekao je Krkobabić. Posle obilaska sajma Krkobabić je učestvovao na konferenciji o međuzadružnoj saradnji zemalja regiona, koju je organizovao Zadružni savez Srbije uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Kako je Krkobabić na konferenciji rekao, „zadrugarstvo je način življenja, a najbolji primeri za to su Italija i Španija“. „Obnova zadrugarstva nije posao za jednu vladu, za jednog ministra ili stručne ljude ove generacije, to je posao za više generacija, a mi smo uspeli samo zato što smo otvorili ovo pitanje“, istakao je Krkobabić.

Na konferenciji u svečanoj sali Beogradskog sajma učestvovali su i Miloš Milovanović, predstavnik Svetskog pokreta za hranu FAO i Evropske banke za obnovu i razvoj, Velimir Stanojević, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, Havijer Alvares, šef ekonomskogodseka ambasade Španije, predstavnici ambasade Italije, narodni poslanik Milija Miletić.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović, istakao je da je saradnja Zadružnog saveza Srbije sa zadrugarima na visokom nivou, jer Srbija raspolaže značajnim potencijalima u oblasti poljoprivrede, koji će se u narednom periodu kroz sistem zadružnog udruživanja i stvaranja konkurentnog proizvoda, ponuditi potencijalnim kupcima. Od velikog značaja su i nove tehnologije, osvajanja novih tržišta, proizvodnja zajedničkog proizvoda, učešća na međunarodnim projektima u oblasti poljoprivrede i zadrugarstva.

Miloš Milovanović, predstavnik Svetskog pokreta za hranu FAO, istakao je da u Srbiji imamo angažovan portfolio projekat u vrednosti oko 3,5 miliona dolara,  da smo angažovani u različitim sektorima proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka, voća i povrća.

Kako je naveo gospodin Milovanović, veruje da su zadruge i zadrugarstvo odličan odgovor izazovima globalizacije, sa čime se ne susreće samo poljoprivreda Srbije, nego i poljoprivreda mnogih zemalja sveta.

Španija je odličan primer odgovora na izazove kako liberalizovano tržište „nosi“ poljoprivrednog proizvođača. Tržište poljoprivrednih proizvoda Srbije je u velikoj meri liberalizovano, a sa druge strane, Srbija se nalazi pred vratima Svetske trgovinske organizacije, što je, sasvim sigurno još jedan vid pritiska na domaće proizvođače, na domaću poljoprivredno-prehrambenu  industriju i konačno na zadrugarski sektor.

Brojni su izazovi sa kojima se poljoprivredni proizvođač susreće, ali je dobro što se kroz ovaj vid poslovanja može lakše proizvoditi i plasirati gotov proizvod, dodao je gospodin Milovanović.