Biljni ugalj se dobija sagorevanjem različitih drvenastih materija pri čemu se proces sagorevanja prekida u fazi žara. Ovo se može izvesti stavljanjem granja koje se spaljuje, do faze žara, zatim se zagasi vodom.  Ovako se dobija tzv. biljni ugalj. Čuva se u papirnoj ili platnenoj ambalaži. Kao sirovina za dobijanje uglja, može se koristiti drvo eukaliptusa, lipe, stablo voćke (orah, trešnja, jabuka).

Biljni  ugalj ima veoma poroznu strukturu što je rezultat velike površine, više od 300m² po gramu. Zbog ove karaktetristike biljni ugalj ima veliku mogućnost apsorpcije vode i rastvorljivih supstanci. Apsorpciona moć biljnog uglja je pet puta  veća  od njegove težine.  Ova karaktetistika biljnog uglja naziva se adsorptivni kapacitet i u slučaju biljnog uglja može da varira, što zavisi od temperature na kojoj se piroliza  odvija i od izabrane biomase. Najbolji  adsorptivni kapacietet biljnog uglja se postiže pri temperaturi od 450^oC i 700^oC prilikom procesa sagorevanja. Još jedna bitna karakteristika biljnog uglja je sposonost upijanja i čuvanja važnih hraniva u zemlijštu. Zbog porozne sutrkture biljni ugalj ima sposobnost apsorbovanja hraniva na svojoj porvšini i na taj način ih „čuva“ od ispiranja, a istovremeno ih čini dostupnim za biljke i mikroogranizme. Takođe, se primenom biljnog uglja u zemljištu se  zadržavaju organska hraniva,  i sprečava se njihovo ispiranje u dublje slojeve zemljišta.

Redukcija CO₂ (ugljen-dioksida) takođe je jedna od pozitivnih karaktertistika biljnog uglja. Zbog mogućnosti da poboljša aeraciju- stanje kiseonika u zemljištu i poboljšanja rada azotnih bakterija redukuje se narušavanje klime koje bi nastalo isparavanjem metana i oksida azota iz zemljišta.  Zbog adsortptivne sposobnosti biljni ugalj takođe može apsorbovati-upijati toksične materije u zemljištu kao što su teški metali, tako da će se smanjiti količina štetnih materija u zoni korena, a samim tim i biljke će apsorbovati manju količinu teških metala.

Bilji ugalj  se mođe koristiti u baštenskoj proizvodnji povrća, voća, cveća i drugih hortikulturnih biljnih vrsta u kombinaciji sa kompostom ili tresetom u zavisnosti od useva i načina proizvodnje. Takođe, se može kombinovati i sa stajnjakom i uneti u zemljište prilikom sadnje ili setve u odnosu stajnjak biljni ugalj = 2:1, kompost : biljni ugalj = 2:1.