U poslednjih nekoliko godina sve se češće govori o aflatoksinima, otrovnim i kancerogenim proizvodima plesni koji se mogu naći u najrazličitijim namirnicama. Aflatoksini narušavaju zdravlje i ljudi i životinja, a najviše ih ima u žitu, orašastim plodovima, začinima, uljaricama i suvom koštunjavom voću. Iako prvi objavljeni podatak o aflatoksinima datira još iz 1960. godine, decenije su prošle pre nego što je celokupna svetska javnost počela ozbiljnije da se bavi tim problemom. A da biste bili dobro obavešteni i upućeni kako da se zaštitite od aflatoksina, evo šta sve treba da znate o njima!

Aflatoksini predstavljaju skup ekstremno toksičnih, mutagenih i kancerogenih otrova. Njih proizvode gljivice Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Mogu se naći u stočnoj hrani i u proizvodima koji su namenjeni ljudskoj ishrani. Oni su najviše istraživana grupa otrova tzv. mikotoksini. Kada se aflatoksini unesu u organizam putem hrane, nastaje bolest poznata pod nazivom aflatoksikoza, koja može nastati kako kod stoke, tako i kod ljudi.
Pojava aflatoksina uslovljena je određenim faktorima u okolini, geografskom području, poljoprivrednoj i agronomskoj praksi… Pored toga što su kancerogeni, oni su i genotoksični zbog toga što mogu da oštete DNK i da izazovu mutacije.
Izvori aflatoksina su žitarice i to u prvom redu kukuruz, kao i proizvodi i nusproizvodi od žitarica. Izvor aflatoksina može biti i silaža od kukuruza, kikiriki, zob, pirinač, proizvodi od voća, jezgrasto voće, soja…

Retka je pojava, ali može se dogoditi da u ekstremnim vremenskim uslovima kao što je suša, aflatoksini kontaminiraju i travu pašnjaka, a ponekad se mogu naći i u senu.
Kontaminacija aflatoksinom nastaje na polju, pre ili posle žetve, u nepovoljnim uslovima skladištenja, u toku prerade… Na njihov razvoj najviše utiču ekstremni vremenski uslovi koji dovode do pojave stresa biljke. Najveći rizik za razvoj aflatoksina pre žetve je ekstremna suša. Kada je visoka temperatura vazduha, a vlažnost zemljišta ispod normalne granice, stvoreni su uslovi da se poveća broj spora gljivica u vazduhu koje ulaze u biljku na mestima koja su oštećena. FAO ( organizacija za hranu i poljoprivredu UN ) procenjuje da u svetu godišnja kontaminacija žitarica sa aflatoksinom iznosi oko 25%.
Gljivica Aspergillus flavus proizvodi aflatoksin B1 i B2, a gljivica A.parasiticus B1,B2,G1i G2. Naročito je opasan Aflatoksin B1 koji je ujedno i kancerogen. On se u mleko izlučuje u vidu Aflatoksina M1. Aflatoksini se kod preživara razgrađuju u jetri, a luče se putem žuči. Aflatoksin B1 se razgrađuje u jetri krava i tom prilikom nastaje M1 koji se izlučuje putem mokraće i mleka. Gljivica Aspergillus je najčešće zelenkaste boje, a za razliku od nje, aflatoksini su bez boje, mirisa i ukusa. Kada se aflatoksini pojave u hrani gotovo ih je nemoguće eliminisati jer su otporni na visoke temperature prilikom prerade ili kuvanja hrane. Pravilnik koji se primenjuje od 7. septembra 2017. godine i važi do kraja novembra 2018. godine dozvoljava količinu aflatoksina u mleku do 0,25 mikrograma.
Na aflatoksine je najosetljivija živina ( patke, guske, ćurke, fazani ) dok su kokoške najotpornije, svinje su vrlo osetljive, preživari su manje osetljivi (među njima su najosetljivije krave muzare ), mlađe životinje su osetljivije od starijih, gravidne od negravidnih.
Kada je u pitanju aflatoksikoza, odgajivači u većini slučajeva neće primetiti simptome bolesti. Ako krave konzumiraju stočnu hranu koja sadrži veće količine aflatoksina ili se takvom hranom hrane u dužem vremenskom intervalu, onda će doći do pojave simptoma ove bolesti. Aflatoksikoza smanjuje imunitet organizma tako da životinje postaju osetljive na određene bolesti, a takođe deluje negativno i na samu reprodukciju, pa kod krava estrusni ciklus može biti prekratak ili predugačak, a mogući su i pobačaji.

Štete koje mogu nastati u stočarstvu usled aflatoksikoze su:
1. Direktne- usled gubitka zbog uginjavanja životinja,
2. Indirektne- usled pada proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti životinja (sterilitet, pobačaj…).
Preventivne mere su od suštinskog značaja. Prevencija mikotoksina u silaži zasniva se na samom načinu spremanja silaže. Cilj je sprečiti kvarenje silaže bržim smanjivanjem pH vrednosti i stvaranjem uslova bez prisustva vazduha. Mogu se koristiti i aditivi u cilju smanjenja razvoja plesni. Silaža ne sme da se koristi bez prethodno izvršene potpune fermentacije. Kod pražnjenja silo- trenčeva osnovni cilj je da se glatko otseče samo ona količina koja je tog dana potrebna i nakon toga se to mesto odmah ponovo pokriva folijom. Žitarice i drugu suvu hranu skladištiti sa niskim sadržajem vlage ispod 14 % jer se plesni tada teško razvijaju i voditi računa da ostanu suvi. Skladišteni prostor sa zrnastim hranivima mora imati neometan protok vazduha odnosno obezbeđeno aktivno ili pasivno provetravanje kako bi se hrana očuvala u dobrom stanju.