Da li će Srbija uspeti da do 2020. godine iskoristi svih 175 miliona evra koji su joj bespovratno dodeljeni u okviru IPARD fondova, zavisi isključivo od od ispunjena zahteva koji je pred nju postavio Brisel, a koji nisu nimalo laki. Da je to tako, potvrđuje i činjenica da mnoge druge države koje su koristile novac iz pretpristupnih IPARD fondova nisu uspele da ih iskoriste u celosti, te je tako Hrvatska, od odobrena 182 miliona, povukla samo 62 odsto. U isto vreme, Makedonija je iskoristila jedva 15 odsto odobrenog novca iz tog programa zbog toga što se nije dovoljno dobro pripremila za korišćenje novca. Najveći broj projekata – 71 odsto – ostvaren je u Poljskoj.
Ko će sve moći da uđe u trku za novac iz pretpristupnih fondova EU već je određeno pravilnicima koji su objavljeni pre dva meseca i iz kojih se jasno vidi da taj program nije namenjen malim proizvođačima, ali ni najvećim. Drugim rečima, osim veleposednika i najvećih igrača u agraru, ni oni s usitnjenim posedima neće imati šansu da stanu u red za bespovratne kredite.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je da tajkuni neće imati pravo da učestvuju za dobijanje novca jer je on namenjen za male i srednje proizvođače. Dodao je da postoji nekoliko pravilnika koji regulišu tu oblast, ali i da njegove kolege širom Srbije pokušavaju da upoznaju poljoprivrednike s procesom.
„Država sprovodi javne pozive, odabira krajnje korisnike po pravilima po kojima smo se akreditovali“, objasnio je Nedimović.
„Naredni poziv biće već u martu sledeće godine, kada će poljoprivrednici moći da apliciraju za objekte i prerađivačku industriju i marketing, dok će treći poziv biti u julu.“