Većina prirodnih travnjaka kod nas je slabo produktivna, a pored toga što daju male prinose ti mali prinosi su nestabilni i lošeg kvaliteta. Procenat proteina u krmi sa prirodnih neđubrenih travnjaka se kreće od 6-8%, takođe je malo mineralnih materija, dok je procenat celuloze visok.
Da bi se ovo promenilo jedna od mera je i đubrenje prirodnih travnjaka. Stalno iskorišćavanje travnjaka bez unošenja biljnih hraniva u zemljište sigurno dovodi do osiromašenja travnjaka , a samim tim i do smanjenja prinosa. Primena mineralnih đubriva na livadama i pašnjacima je ekonomična, isplativa ,bez imalo rizika. Bez posebnih napora samo sa primenom mineralne ishrane postiže se da se livadske biljke potpuno razviju i time postignu veći prinos.

Pravilna i ekonomski isplativa primena đubriva zahteva pouzdane podatke o plodnosti zemljišta. Azot je nosilac prinosa na travnjacima i ima najveći uticaj i efekat na proizvodnju prirodnih travnjaka. Ali za pun učinak azota neophodno je prisustvo u dovoljnim količinama fosfora i kalijuma. Prema mnogim podacima maksimalna količina azota je do 160kg/ha. Opšta tendencija je da se ne teži maksimalnom već optimalnom prinosu što znači najekonomičnijem. Mora se uzeti u obzir ekonomičnost primene azota u maksimalnim količinama.
Fosforna đubriva sama ili u kombinaciji sa kalijumom povećavaju udeo leguminoza u travnjaku ako ih ima. Na zemljištima gde se ne javlja nedostatak fofora je dovoljno đubrenje sa 14-18kg/ha čistog fosfora. Tamo gde analize zemljišta pokazuju nedostatak fosfora treba koristiti od 30-45kg/ha čistog fofora.
Travnjake je takođe neophodno đubriti i sa kalijumom. Za travnjake koji se koriste košenjem je preporuka da se za svaku tonu pokošene suve materije nadoknadi do 20kg/ha kalijuma.
Minimalne količine primenjenog mineralnog kompleksnog đubriva na prirodnim travnjacima su za 15:15:15 150kg/ha i za Kan 100kg/ha . Opšte je pravilo da ako je travnjak na plodnom zemljištu i daje dobar prinos ide se sa većim količinama mineralnih đubriva.
Pod uticajem mineralnih đubriva popravlja se sadržaj povoljnih hrannjivih materija u biljkama i to proteina,minerala, vitamina, karotina, a usled toga se popravlja i hrannjiva vrednost sena i paše.