Suša ove godine nije zaobišla ni proizvođače kupusa koji su, da bi koliko-toliko pokrili troškove proizvodnje, morali da povećaju cenu proizvoda. Konkretno, prodajna cena originalnog futoškog kupusa sa zaštićenim geografskim poreklom na po;etku je iznosila dinara po kilogramu, a sada je 30 dinara. To nije dovoljno da proizvođači ostvare zaradu, a još gore je to što čak ni po ovoj ceni oni ne mogu da prodaju svoj proizvod.

– Ostala mi je neprodata gotovo polovina ovogodišnjeg roda, a kupaca nema na vidiku, kaže Miroljub Janković iz Udruženja „Futoški kupus“ koje radi sertifikaciju i kontrolu proizvodnje ovog proizvoda. – Mi iz Udruženja svake godine radimo sertifikaciju proizvodnje, ovlašćena kontrolna kuća nas kontroliše i na tržište iznosimo zdrav i kvalitetan proizvod. Imamo i dokumente kojima to možemo da dokažemo, a naša prodajna mesta su vidno obeležena oznakom udruženja. Međutim, to ne smeta drugima koji sade hibride čija proizvodnja nije od kontrolom da ih prodaju kao originalni futoški kupus.

Nelojalna konkurencija je ono sa čime se Udruženje „Futoški kupus“ odavno bori i više puta su pozivali u pomoć različite inspekcijske organe, ali rezultata nema i do sada niko nije odgovarao zbog nelojalne konkurencije i neovlašćene upotrebe zaštićenog imena porekla.

Da situacija bude još gora, pobrinuli su se veliki trgovinski lanci koji su putem akcijskih prodaja snabdevali građane jeftinim kupusom iz uvoza. Ove akcije se čine kao dobar potez kojim se kupcima nudi jeftin proizvod i čuva ionako istanjen budžet. Međutim, s druge strane, tim potezom direktno se ugrožava opstanak domaćih poljoprivrednih proizvođača koji proizvode lokalnu, kvalitetnu hranu.

Ne treba mnogo trošiti reči i objašnjavati razliku između kupusa uzgojenog od domaće sorte i onog hibridnog. Domaćice znaju da je pravi futoški kvalitetniji, ukusniji, lakše se kiseli i od njega se prave sarme nenadmašnog ukusa. Na strani ovog proizvoda su i kvalitet i zdravstvena bezbednost koji su potvrđeni redovnim kontrolama tokom proizvodnje.

Ne sme se zaboraviti ni to da se kupovinom ovog proizvoda podstiče lokalni razvoj i omogućava opstanak malih proizvođača. Iz tog razloga svi koji još uvek nameravaju da nabave kupus treba da razmisle gde i od koga će da ga kupe. Naša preporuka je da potraže obeležena vozila i prodajna mesta na kojima je jasno naznačeno da se radi o proizvodu s kontrolisanim geografskim poreklom. Na taj način dobiće kvalitetan proizvod, ali i podstaći lokalni razvoj i opstanak malih farmera.

Na sreću, potrošači su još uvek u prilici da biraju i svojim izborom daju doprinos opstanku tradicije. Ako se nastavi ovakav negativan trend prema dobrim lokalnim proizvođačima, postoji opasnost da nam se uskrati ova mogućnost izbora. A tada će biti svejedno gde se i od koga kupuje kupus jer će na raspolaganju biti samo onaj iz masovne, industijske proizvodnje. Ovom problematikom bi trebalo da se pozabavi i država, jer imamo konkurentan proizvod koji cene i stranci, a umesto da ga sačuvamo i unovčimo došli smo u situaciju da mu je ugrožen opstanak.