Razlivanje vina u boce je poslednja faza njegove pripreme za tržište. Kada su razlivena u boce, vina, naročito obična stona vina, pripremljena su za isporuku. Neka vina zahtevaju izvestan vremenski period odležavanja, nakon čega se puni u boce. Vrhunska vina proizvedena od kvalitetne sirovine, puna, harmonična, u flaši mogu dodatno dozrevati i unapređivati svoj kvalitet.

Vino u bocama mora biti u svemu ispravno, ne sme imati nikakvih nedostataka, ni u pogledu stabilnosti, ni u pogledu deklaracije koju nosi na sebi. Njegova svojstva u boci moraju biti odraz svih onih mera koje su preduzimane. Zato se vinu pre razlivanja mora obratiti velika pažnja, jer se u bocama ne mogu naknadno otklanjati nedostaci.

U tehničkom pogledu, razlivanje vina u boce obuhvata: izbor boca, njihovo pranje i punjenje, zapušavanje i ukrašavanje.

Izbor boca – vino u bocama se isporučuje u prikladnoj ambalaži. Vrsta ambalaže i način pakovanja zavisi od udaljenosti tržišta, kao i od kategorije vina koje se isporučuje.

Boce moraju odgovarati određenim zahtevima u pogledu kvaliteta stakla, veličine i oblika te boje stakla. Staklo mora biti takvo da ne reaguje sa vinom, a mora biti postojano i prema sredstvima za pranje i čišćenje boca. U pogledu veličine i oblika boca, postoji određena tradicija čiji se principi i danas poštuju u tehnologiji, a naročito u prometu vina. Obično se za svaku kategoriju, pa i za sam tip vina, upotrebljavaju boce određene veličine i oblika, a uz to i određene boje stakla. To se naročito odnosi na kvalitetna i specijalna vina. Po obliku, ima više tipova boca i njihov naziv većinom potiče iz poznatih inostranih vinogorja, u kojima se od davnina proizvode određeni tipovi vina.

Pranje boca – čistoća boca je, kao i drugih vinskih sudova, vrlo značajan faktor. Najmanji tragovi bilo kakve nečistoće mogu uzrokovati mane, pa čak i pokvariti vino. Pored pranja, boce se moraju i dezinfikovati, kako bi se odstranili mikroorganizmi. Među sredstvima za pranje boca, na prvom je mestu čista pijaća, ne mnogo tvrda voda. Nove boce peru se samo vodom, bez drugih sredstava. Boce koje su jednom bile u upotrebi, peru se vodom kojoj se dodaju i druga sredstva (soda, neorganske kiseline, razni deterdženti). Boce se mogu prati ručno, poluautomtaski ili automatski. Pri ručnom i poluautomatskom pranju boce se kvase, peru i ispiraju odvojeno u posebnim uređajima.

Punjenje boca. Posle pranja i eventualnog sumporisanja, boce se pune vinom. Punjenje se takođe obavlja ručno, poluautomatski ili automatski. Izbor načina punjenja u velikoj meri zavisi od veličine pogona, odnosno od načina njegovog poslovanja.

Posle punjenja, boce se zatvaraju zapušačima od pluta, od plastičnog materijala ili od metala. Najbolji su zapušači od pluta, i oni se obično upotrebljavaju pri razlivanju kvalitetnih vina, dok se za obična stona vina mogu upotrebiti i zapušači od plastičnog materijala ili metala. Posle punjenja, odnosno zatvaranja, ako se neposredno potom isporučuju, boce treba snabdeti ukrasnim elementima: specijalnim omotima na grliću boce, nalepnicama na proširenom delu i vratu.

Boce se u podrum postavljaju tako da vino stalno vlaži unutrašnjost čepa, odnosno, moraju se položiti na stranu. Ako se drže duže vremena uspravno, pluta će se osušiti, i vazduh će vremenom početi da ulazi u vino, kvareći mu ukus. Ako se vino položi tako da se etiketa nađe sa gornje strane, biće lakše da se primeti bilo kakav talog, koji se možda vremenom formirao u vinu.

Preporučeno je ne pomerati bocu, kada se jednom postavi na mesto. Čak i podrhtavanje, kao što je posledica gustog saobraćaja i rada motora, može imati negativan uticaj na kvalitet vina.

Treba ga kontrolisati bar jednom mesečno, pratiti da li se u njemu nešto dešava, ima li kakvih promena. Optimalne temperature za čuvanje crvenih vina su 10-15°C.

• Vino treba da bude bistro;

• Mora biti stabilno – uzima se uzorak vina i stavlja u frižider 48h. Nakon toga se uzorak stavlja na sobnu temperaturu. Ukoliko se ne zamuti – može se razliti u boce;

• Vino treba da sadrži oko 25mg/l slobodnog SO2;

• Vino ne bi smelo sadržati više od 2g/l šećera – ukoliko se želi napraviti suvo vino. U suprotnom, u povoljnim uslovima, može doći do naknadne fermentacije i stvaranja problema u skladištenju i čuvanju vina.