Proces stvaranja humusa je veoma složen i dugotrajan proces, a centralnu ulogu u sintezi humusa imaju upravo mikroorganizmi. Mikroorganizmi se u zemljištu nalaze u određenim uravnoteženim odnosima koji su karakteristični za svaki tip zemljišta i klimatsko područje, a pojedine agrotehničke mere mogu dovesti do poremećaja tih odnosa, što se manifestuje smanjenjem njihove brojnosti i enzimatske aktivnosti.
Savremena poljoprivredna proizvodnja podrazumeva neracionalnu upotrebu velikih količina pesticida i mineralnih đubriva, što značajno narušava kvalitet poljoprivrednih zemljišta, utiče negativno na životnu sredinu, na kvalitet hrane i zdravlje ljudi. Kako bi se umanjili negativni efekti intenzivne poljoprivredne proizvodnje u svetu se teži sve većoj primeni mikroorganizama, koji bi delom mogli zameniti mineralna đubriva i pesticide. Čiste kulture mikroorganizma primenjuju se za proizvodnju mikrobiloških đubriva, stimulatora rasta biljaka i preparata za zaštitu od bolesti i štetočina.
Kvalitetno mikrobiološko đubrivo treba da sadrži efektivne vrste i sojeve mikroorganizama koji će aktivirati
određeni mikrobiološki proces i obezbediti biljku asimilativima. Ovi mikroorganizmi treba da poseduju dobru sposobnost preživljavanja i prilagođavanja na novu sredinu i specifične uslove u zemljištu i da imaju visoku sposobnost kompeticije sa autohtonim populacijama mikroorganizama. Mikrobiološka đubriva treba da poseduju visok broj aktivnih ćelija (visok titar) oko 109 cfu/ml. Kako bi se ispunili ovi kriterijumi vrši se selekcija mikroorganizama, prvo u laboratoriji, zatim u zaštićenom prostoru, a na kraju i u proizvodnim uslovima. Umnoženi mikroorganizmi, sa visokim brojem živih ćelija (visok titar) u stacionarnoj fazi, koriste se za pripremu različitih formi mikrobioloških đubriva: vlažna, tečna, čvrsta – u prahu.
Vlažna đubriva sa tresetnim nosačem su najzastupljenija i najčešće se primenjuju. Treset je pogodan kao nosač, jer poseduje rezerve hranljivih materija neophodnih mikroorganizmima
da prežive određeni period do primene (vraćanja u zemljište). Treset lako prijanja na seme, poseduje veliki vodni kapacitet, te se na male količine suvog treseta može naneti veća količina tečne kulture mikroorganizama.
Primenom mikrobioloških đubriva mogu se značajno smanjiti troškovi biljne proizvodnje. Proizvodnja mineralnih đubriva podrazumeva velike ekonomske troškove, što značajno utiče na cenu ovih đubriva. Takođe, mineralna đubriva nisu uvek u potpunosti dostupna biljkama, jer se zbog svoje mobilnosti lako ispiraju u dublje slojeve zemljišta i podzemne vode ili postaju nedostupna biljkama usled imobilizacije i sl.
