Zima je u toku, i  divljač se sve više približava naseljenim mestima u potrazi za hranom. U svojoj potrazi mogu da učine značajnu materijalnu štetu. Kako sprečiti štete i kome se obratiti ako do njih dođe, bila je tema današnje  24. Sednice Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – nerazvijenim područjima Srbije.

Tema sednice bila je,, Štete od divljači na poljoprivrednim gazdinstvima”.

Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi: Žarko Bogatinović – inženjer poljoprivrede, Mladen Lukić – inženjer šumarstva i Dalibor Radičević – inženjer mašinstva.

Stručnjaci iz ove oblasti koji su prisustvovali kao gosti sednice, bili su:

Prof. dr Bratislav Pešić, visoka poljoprivredna-prehrambena škola strukovnih studija u Prokuplju, koji predaje ekonomika u lovstvu odnosno lovna priroda, Bratislav Ćirković, predsednik lovačkog udruženja Niš, koji je jedan od inicijatora za puno aktivnosti lovačkih udruženja na jugoistoku Srbije, Vlada Krstić diplomirani  inženjer poljoprivrede i šef odseka za privredu u poljoprivredi u opštinskoj upravi Svrljig, Svetlana Kovačević, diplomirani inženjer poljoprivrede.

– Na  inicijativu i predlog , Vladana Lukića, čoveka koji je strukovno vezan za šume, koji je i  šumarski inženjer, danas se  razgovara o problemu koji prave štete od divljači, konkretno o medvedima, u Bajinoj Bašti. Najveća štete koju divljači prave su štete na ratarskim kulturama, najviše na kukuruzu, gde veliki broj proizvođača koji imaju posede pod ratarskim kuluturama u blizini šuma  gde divljač dolazi pretrpi štetu. Najveću štetu prave divlje svinje.-istakao je predsednik Pododbora Milija Miletić, i dodao:

-Pozvao sam predstavnike lovačkog saveza udruženja u Nišu, jer po zakonu, za štete od divljih svinja, zečeva i srna, odgovornost ima lovačko udruženje koje gazduje na teritoriji tog lovnog područja, dok za  veću divljač, odnosno štetu od medveda  i vukova, tu je nadležno  Ministarstvo poljoprivrede, koje kroz zahteve naših oštećenih poljoprivrednih proizvođača treba da nadoknade.

Veći broj udruženja  izašao je u susret poljoprivrednim proizvođačima  u okviru zakonskih obaveza, na taj način što njiva ili parcela treba da se ograde, hemijskim sredstvima oiviče, da se divljač otera,da se postave električni pastiri , i da se osiguraju  useva od divljih životinja.

Saša Stamatović v.d. direktora Uprave za šume Republike Srbije istakao je značaj osiguranja poljoprivrednih domaćinstava, kao i subvencionisanja korisnika lovišta u vidu dodatne prihrane divljači.

Bratislav Ćirković, predstavnik lovačkog udruženja Niš, dodao je da je neophodna dodatna edukacija stanovništva kao bi se šteta prouzrokovana od divljači svela na minimum.U toku je izmena zakona o lovištima, On je tom prilikom istakao da je na Jugoistoku Srbije pričinjeno šteta, 80 odsto na usevima. Poljoprivrednici njih oko 60 odsto nisu prduzeli nikakve mere da se to spreči. Mlai proj poljoprivrednika je to uradio.

Vlada Krstić je naveo da u Opštini Svrljig nemaju medvede, ali štete su nanele divlje svine. Bitno je ograditi useve, problem je I što je samo plod osiguran a ne mlada stable.

Svetlana Kovačević jedodala da će se se više pisati o tome na portal ,, Domaćinska kuča, da će se raditi na edukacoji poljoprivrednika kroz tekstove, da bi se što pre rešili problem.

Na kraju sednice predsednik Pododbora zaključio je da je u narednom periodu neophodna saradnja lokalne samouprave i lovačkih udruženja na edukaciji stanovništva na terenu. Novi zakon o lovstu treba da bude stavljen u funkciju za dobrobit lovaca i dobrobit poljoprivrednih proizvođača u prvom planu.