Setva i rok setve smatra se najvažnijim segmentom tehnologije gajenja. Pod kvalitetnom setvom, podrazumeva se upotreba deklarisanog semena, optimalna količina semena, rok setve i ispunjenje zahteva da 80% semena bude uloženo na zadatu dubinu i ravnomerno pokriveno rastresitim slojem zemljišta. U sušnim setvenim sezonama nakon setve treba koristiti glatke i rebraste valjke za uspostavljanje kapilarne vlage neophodne za brže klijanje i nicanje useva.
Valjanje je izuzetno bitno kod ozime raži, ječma i tritikalea jer se seju na početku setvenog perioda-kraj septembra do polovine oktobra.
Blagodet valjanja ozime pšenice u suvim jesenima,ekvivalentna je upotrebi 5-10 kg čistog azota po hektaru. Za razvoj korenovog sistema strnim žitima smeta rastresit ili neujednačen podsetveni sloj zemljišta. Meka „postelja“,pojava oplazina i vazdušnih đepova uzoni rasta korena utiče da nema dovoljno dobro ukorenjenih biljaka po jedinici površine,što za posledicu ima slabije prezimljavanje,ređi sklop i loše korišćenje mineralnih hraniva. Valjanje jarih strnih žita posle setve ima iste efekte kao i kod ozimih strnina.
Tokom zimskog perioda biljke strnih žita nalaze se u fazi mirovanja,pogotovo u uslovima dužeg hladnog perioda sa temperaturama oko nule ili niže.
Proizvođači nemaju potrebe ni mogućnosti ulaženja u njive na kojima su strna žita. Ponekad ipak moraju intervenisati i otkloniti negativan uticaj klimatskih faktora u našim agroekološkim uslovima.Najčešće primenjivana mera je odvođenje suvišne,površinske vode iz najnižih delova parcele-mikrodepresija nakon obilnih padavina(kiše i snega) tokom zime ili ranog proleća. Površinska voda može da se pojavi i zbog porasta nivoa podzemne.
Suvišna voda dovodi do gušenja biljaka zbog nedostatka kiseonika jer ga je voda istisnula. Biljke tada ne obavljaju normalno procese metabolizma,rasta i razvoja jer nema usvajanja hranljivih materija pa se javljaju simptomi „gladovanja“ i gušenja. Suvišna voda se odvodi prokopavanjem kanalčića ručno ili jednobraznim plugom,ka najnižim
tačkama parcele,ili prema već postojećim kanalima za odvodnjavanje. Ukoliko se nalaze pod vodom duže od pet dana,a temperaturni uslovi su povolji,biljke trajno zaostaju u porastu i razviću,a sklop useva će biti manji zbog pojave „ćelavih“ mesta. U lepim vedrim zimskim danima treba nastaviti tretman protiv glodara.
Ponekad se kao mera nege preporučuje razbijanje viseće i ležeće ledene kore tokom zime. Viseća ledena kora se javlja na površinskom sloju snega,a ležeća neposredno iznad biljaka zatvara pristup kiseonika i sprečava aeraciju.Ledena
kora deluje i mehanički-pritiska tkiva i ćelijske zidove biljaka. Uglavnom ruski i ukrajinski autori imaju rezultate primene ovih mera i preporučuju ih proizvođačima.Kod nas se ova mera primenjuje vrlo retko.
