Lincura ima puno narodnih naziva. Poznaju je kao srčanik, srčenjača, goreč, gencijan, raven, čemer, sviš. Višegodišnja je zeljasta biljka čija uspravna, nerazgranata, snažna stabljika naraste do 1 m.

Na osnovu gorkog ukusa, koji treba da odgovara broju gorčine 10.000, droga se koristi u farmaciji kao amara pura, kao lek za poboljšanje varenja, za podsticanje rada želuca, jetre, žuči, kod pomanjkanja apetita. U narodu, naročito u planinskim krajevima koristi se kod oboljenja stomaka, protiv groznice i za posipanje rana. Upotrebljava se uglavnom pre jela. Sama ili u smeši sa drugim drogama sličnog dejstva, upotrebljava se kao tonik, tj. kao sredstvo za jačanje organizma, pospešuje imunitet.

Gorka rakija koristi se i kod upala vena, i to interno ili spolja u vidu obloga. U francuskoj narodnoj medicini koristi se protiv zamora, nedostatka apetita i kostobolje. Za potrebe farmacije korenovi lincure ne smeju da budu fermentisani i ne smeju da sadrže koren kiselice.

Lincura se sakuplja sa prirodnih staništa, ali s obzirom na njen značaj i sve češću ugroženost zbog neracionalnog sakupljanja nameće se potreba za njenim gajenjem. Lincura raste po planinskim livadama i pašnjacima Pirineja, Alpa, na Balkanu i u oblasti Karpata od 800 – 1.800 m nadmorske visine. Pošto je u prirodi ima sve manje, stavljena je pod zakonsku zaštitu na osnovu Naredbe o zaštiti biljaka kao prirodnih retkosti. Savetuje se da se gaji u planinskim predelima. Uspeva u slabo zasenjenim višim predelima, na srednje rastresitim zemljištima sa dovoljno vlage i bogatim krečnjakom. Stanište lincure su planinske livade i pašnjaci.

Fermentisani koren koristi se u proizvodnji vina, gorkih alkoholnih pića, likera i rakije -lincure.

• Lincura se razmnožava svežim semenom, koje se pre setve tretira giberelinom, radi ubrzanog klijanja. Seje se u jesen, u slobodnoj pri¬rodi, u dobro pripremljeno šumsko zemljište ili u ladice, prekrije se šumskim humusom ili iglicama četinara, navodnjava se i čuva od ptica. Ako treba da seme proklija u proleće, mora preko zime promrznuti.
• Lincura se u početnim fazama rasta veoma sporo razvija, a tek u trećoj godini rast je nešto brži i koren ojača. Zato se tek iznikle biljke u proleće ostavljaju još godinu dana na istom zemljištu, s tim da se leti zalivaju i čuvaju od jakog sunca. Druge godine, rano u proleće bilj¬ke se rasađuju u unapred pripremljene dublje jamice na razmaku 50 x 50 cm, na dobro pripremljenom zemljištu.

Za berbu korena lincure najpogodnija je peta i sledeća godina. Tada je koren dugačak do 40 cm i težak iznad 400 g. Sakupljaju se samo stariji korenovi od biljaka koje su već cvetale. Korenovi se vade pažljivo, a pupoljci iz rizoma se vraćaju u zemlju. Koren biljaka starih 10 godina težak je i do 5 kg, starijih još i više. Prinos je različit, zavisi od uslova gajenja. Obično se kreće od 3.000 – 5.000 kg/ha. Korenje se opere pod mlazom vode da bi se odstranila nečistoća, izreže po dužini pola santimetara, a potom suši u što kraćem vremenu u tankom sloju, na temperaturi 45 – 60°C. Osušena droga je žute do crvenosmeđe boje, ravnog preloma, karakterističnog mirisa, a ukusa najpre slatkog a zatim jako gorkog. U novije vreme se traži sasvim bleda droga, koja se dobija sušenjem na 80°C, odmah nakon iskopavanja. Odnos pri sušenju je 3,5-5 : 1.

Koren je zanimljiv jer sadrži heterozide gorkog ukusa, koji su njeni glavni lekoviti sastojci. Neki među njima smatraju se najgorčim supstancama. Zbog toga je lincura najtipičniji i najbolji amarumtonicum. Gorčinom svojih heterozida lincura stimuliše pokretljivost želuca i izaziva jače lučenje želudačnog soka, pojačava pražnjenje žučne kese i lučenje žuči. A za dobar krvotok dovoljno je staviti komad korena lincure dužine pet santimetara u flašu rakije, i u malim čašicama piti na prazan želudac. Narodna medicina lincuru preporučuje i za stomačne tegobe, protiv groznice, za jačanje organizma i pospešivanje apetita. Lekoviti napitak pravi se ili stavljanjem korena u rakiju, ili kuvanjem u vodi, koja se kasnije takođe pije u čašicama na prazan stomak.

Čaj od lincure

U dva i po decilitra hladne vode treba staviti jedan gram korena lincure da stoji četiri sata. Od ovako spremljenog čaja, sat vremena pre jela treba popiti šoljicu. Inače, ovaj čaj je odličan protiv gorušice, nadutosti i svih drugih bolesti želuca.

Oprezno sa lincurom

Lincura se ne preporučuje ljudima koji imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kao ni osobama koje pate od hipertenzije. Kod nekih ljudi koji su posebno osetljivi veća količina od propisane može da izazove glavobolju.